Srpski književni glasnik

596 Српски Књижевни Гласник.

малим кућама све једна до друге продавнице, и то тако многочислене налазе се, да би по свој прилици тројином пештанске продавнице превасходити могле. Кројачи, кожухари, сапотници, усмари, ужари, златоткачи, среброделци, ковачи, пушкари, ножари, котлари, сукнопродавци, пекари, колари, лулари, лончари и премноги други са својим послом најприлежније занимаху се.“ — )

И ако се, међутим, турски изглед Београда није могао тако лако предругојачити, јер се све куће не дају брзо трансформисати нити улице лако изменити, ипак су у њему извршене нагле и велике промене и створени услови за још веће. Најбрже и најјасније су се виделе промене у становништву. Турско становништво је брзо сведено готово само на Зерек

и Дорћол, а великим делом се и одсељавало из Србије. До

устанка 1815 године српско становништво Београда било је ужасно редуцирано. Кад су Турци 1813 године освојили Београд, нашли су га готово пуста. Последње остатке српског становништва, које није стигло да се превезе, затекли су Турци на обалама Саве и Дунава. И од тога незнатног остатка они су један део посекли. И ако је Куршид-паша, чим је, 13 октобра 1813 године, стигао у освојени Београд, објавио султанову милост и слободан повратак свакоме, српско становништво Београда није се смело изложити опасности и вратити се међу Турке. Чак у почетку 1815 године у њему је „једва до шездесет (хришћанских) глава у све било“. После ослобођења под Кнезом Милошем, не само да су се сви вратили, већ је надошло још и пуно насељеника из србијанских села и са стране, нарочито из Аустрије. 1823 године, дакле само после осам година, покупљено је у Београду 2536, а 1827 — 4276 харача, што значи да је тада имао толико хришћанских лица од 7—80 година. Што је врло важно, српско становништво Београда измиче испред свега осталог, па и испред некада надмоћних Турака. Од 18.000 душа, колико је Београд имао 1834 године, само су једну трећину чинили Турци, док је Срба било скоро 10.000. Остало су били Јевреји, Грци, Цинцари и други. Стари трговци и занатлије, наследници и шефови старих трговачких и занатлијских кућа и традиција, који су били или побегли у Аустрију или се повукли у себе, сад се вратише или попога јавише да наставе прекинуте послове. На