Srpski književni glasnik

526 Српски Књижевни Гласник.

— Али, као историјска успомена, Омладинска Скупштина остала је велика у сећању својих савременика; и ко зна те неће доћи време да млађи нараштаји свега Српства пођу опет путем својих предходника, и можда — са више среће.

Кнез Михаило, као што знамо већ, био је на путу, и није био у Србији кад је се у Београду окупила Омладинска Скупштина. Кнез је, враћајући се из Париза, баш у то време био на свом добру у Иванци, где је дошао августа, и где је примио посету председника маџарскога министарства грофа Јулија Андрашија, а и свога првог министра И. Гарашанина, који му је изашао на сусрет.

Шта ли је мислио кнез о Омладинигт Какве ли је извештаје добио он од своје владе и од министра председника, који су овако поступили с Омладинском Скупштиномт И ко зна да ли је влада из својих побуда тако прво поступила, па кнеза известила, или је, после каквог горопадног рапорта о „антидинастичком покрету“, коме је Јеврем Грујић на челу, добила налог од кнеза да тако поступи7 Но, то не мења ствар: ефект је остао исти.

Али је, ипак, важно знати како је мислио кнез о Омладини. И на ово питање налазимо еклатантан одговор, који је сачувала Г-ђа Милева Р. Алимпићка, у свом важном делу!) у коме су сачуване и толике друге важне слике и прилике, нарочито за скоро три деценије, од 1840 — 1865 године, од историјског значења. Муж списатељкин, Ранко Алимпић, тада штабни „подполковник“, буде, по повратку кнежевом, стављен у пенсију 21 августа, и то због Омладине, са којом су га неоправдано у везу доводили и код кнеза опањкали. Добивши доцније аудиенцију у двору, Алимпић је дочекан са великом

') Као кћи Петра Вукомановића, рођеног брата. Књагиње Љубице, Г-ђа Милева Р. Алимпићка била је, дакле, блиска сродница Кнезу Михаилу: сестра од ујака. По одласку Обреновића, Милоша (1839) и Михаила (1842), млада и даровита Милева гледала је очима све сцене које су се тада и после тога одигравале, памтила их, а доцније и бележила Година 1358 затекла ју је удату за Алимпића, и опет тако рећи у центру ондашњег покрета, и у близини свега што се после, по повратку Обреновића, одигравало у Србији, нарочито онога што се одигравало иза кулиса, и свачијим очима није било ни приступачно. Из тих је успомена, докумената, доживљаја и догађаја никла књига Г-ђе Милеве, под насловом : Живош пи рад генерала Р. Алимпића, у свези са догађајима из најновије српске историје, написала његова удовица Милева. Београд, 1892.