Srpski književni glasnik

Из Младости Ђуре Даничића. 531

ИЗ МЛАДОСТИ ЂУРЕ ДАНИЧИЋА Ћ (Крај.)

За време рада на Речнику, Даничић је превео Псалме Давидове и Вук их је (8 феб. 1852) понудио Библијском Друштву по цену од 100 дуката. О томе се водила дуга преписка, у којој је узимао учешћа и Миклошић, па је на послетку (јануара 1859) Друштво одбило, прво што му је било скупо, и друго што је превод с превода (руског), чија вредност му није позната. Тек доцније (1863 г.) Друштво је поверило Даничићу да преведе цео Стари Завет.

Пошто је Речник свршен, Даничић је дошао у Нови Сад (почетком марта 1852). Кад се Вук враћао из Београда, писао му је из Вуковара (1 маја) да се нада да ће скоро и он за њим. Али Даничић није то могао учинити због домаћих прилика. Ваљало му је оженити млађег брата, који је требао да се запопи, па се женидба растројила, а и мати му је била на рукама, а њих обоје свега су имали прихода 20 ф. на месец, па их није могао оставити.

Док је још у Бечу завршавао речник, Вук је код кнеза Михаила био израдио за Даничића помоћ да би радио неки свој рад (не каже се који, али биће Синшакса и Речник из књижевних сшарина), али је Даничић отишао из Беча пре него што је ствар коначно уређена. Он му сад пише и моли га да изради да му се та помоћ издаје у Новом Саду, а он ће посао радити као што би га и у Бечу радио. „Ја бих без књижевнога посла овдје полудио, тако се не умијем у овдашњему свијету наћи“. О томе је п-сао и кнезу Михаилу. Вук је неколика пута напомињао за то кнезу, али овај оде с оцем у Париз, и ствар остане несвршена. Вук му то јавља и вели да оклевању није узрок што неће да му се одговори, или што би се то нерадо учинило, „него друге различне сметње као н. п. што нема секретара, различни господски послови итд.“ Јавља му да је Срезњевски послао за њега 1 свеску Извјесшија Академиских и да би желео да им јавља о напретку српске књижевности, а и других словенских књижевности, и ако би то редовно могао чинити, одредили би му и какву награду, па му препоручује да што пре дође у Беч.

На ово писмо Даничић му је одговорио из — Београда (11 јула). Жали се како је владика |Пл. Атанацковић], од како