Srpski književni glasnik

534 Српски Књижевни Гласник.

његови врсници. Брани се да, што је досад писао, није то чинио само зараде ради. Кад је своју прву књижицу писао, његова љубав к њему још није била толика да би је само њему за љубав писао, нити се отуда надао каквој заради, већ ју је писао само из љубави према истини. Граматику је истина писао да што и заради, али и зато што. се надао да ће бити боља од досадашњих. Најмање се — вели — могао надати заради од чланка о акцентима. „Што се рјечника тиче, не пристоји се да ја говорим колико сам око њега радио вама за љубав, само ћу рећи да ме, више пута кад би ме различне бриге занијеле, није на томе послу задржала ни ова љубав к вама ни плата ваша, него само мисао: ко би ме у њему замијенио г По овоме се може мислити колико сам цијенио тај посао“. — Остаје при томе „да се у нас нема коме писати“, али не вели да књиге не треба писати, само мисли да оне неће учинити да ми кад му драго имаднемо онакву књижевност какву н. пр. данас имају Руси. То би се само могло учинити каквим чудом, а чуда данас нема. „Поред снега тога, као што рекох, ја мислим да књиге треба писати и да смо ми т.ј. ви, ја итд, управо најбоље погодили какве, и да ћемо тијем књигама учинити велику службу народу својему, макар што он од те службе, као што ја. мислим, неће писати ништа. Овдје може бити да се ја у нечему варам, али је за ствар о којој пишем доста што признајем да треба писати књиге и код кас“. Шго је у Београду тражио службу, није чинио због тога да напусти своје књижевне послове, већ да би, материално обезбеђен, и њих могао радити. „Не да ме је чекала служба од. 600 талира, него да сам могао испросиши (који проси не мора бити неваљао човјек) службу од 250 талира, ја бих се преселио овамо“. Што тако жели службу, то је зато што има. матер која мора с њим кудгод он пође, јер је друга браћа. не могу примити. „Она као жена не може књижевнијех послова ни онако цијенити као што ви кажсте да их ја цијезим, него у њима налази највећу моју неср.ћу, па и своју. Ја не могу њу потурити једно зато што ми је мати, била каква му драго, и друго, што је она откидајући од својијех уста мене слала и држала у Пожуну и у Пешти и најпослије ме у Беч опр. мила. — На ово, господине, погледајте кад ме судите.“ — То је, вели, узрок што :ије пре него сад после овога писма прегао на јссеч доћи у Беч, и то с матером.