Srpski književni glasnik

Научни Преглед. 543

није пао у скептицизам: спас од њега он је могао наћи у ак·цији. Ако су гледишта релативна, није релативно оно што радимо и доживљујемо: на против, то је за нас апсолутно. У ствари, то је и доследан логичан релативизам: пошто су истине као истине релативне, нама не остаје ништа друго него да радимо. Овакав релативизам није никако песимизам. Ако пропада садашња култура, не значи да пропада култура у опште. Пропадање ове културе може да значи стварање нове, и шта више, оно значи код Шпенглера позив на стварање. После ове доћи ће друга култура, јер култура није само једна једина. Оне долазе једна после друге, и живе једна поред друге.

Ђ. ТАСИЋ.

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Гуљелмо. Фереро, исшоричар европске цивилизације. (Крај.)

„Опћа расипност, неразумни пораст потреба и трошкова, лакоумни нехај за будућност, зар то можда није један од. главних разлога душевнога немира у којем се наша времена узносе и клонуг“ — питао се Фереро у једној својој бесједи јануара 1909. — У бијесној жељи да свој живот направимо лагодним, лаким и удобним, ми га теретимо несносним замршајима, одговорностима и дужностима. У бијесној жељи да приштедимо вријеме и рад, сводимо се, уз безбројне послове који нам претрпавају ум, на то да немамо више времена сјетити се самих себе и бити људи. — Живимо у временима у којима свијет све више губи равнотежу у својој јако нараслој маси. Ми живимо усред крајнога рушења друштва што га је Хришћанство створило сред рушевина антикнога свијета. — Према величанствекој садашњици, сва прошлост до Француске револуције изгледа малена, плашљива и сиромашна. Ипак човјек не изгледа да је сигуран своје "величине. Ако. је препун поноса, засићен је и незадовољства, и непрестано се тужи. Посвуда види мане и недостатке, те не зна да ли живи животом најсавршенијим или најјаднијим. Није чудо. Модерна цивилизација Европе и Америке једина је и прва што се до сада појавила на земљи, за коју су много хтјети и много чинити услови воље и дјела. Она је таква, јер се прва и једина усудила оборити све, па и најсветије границе, унутар којих старе цивилизације нијесу могле постати силне, ни одвећ силне.

Свјетски рат и његове посљедице дадоше Ферерову песимизму јачега градива. — Деветнаесто стољеће родило је два киклопа: индустриализам и новачење. То су врло јаки оријаши, али сурови, једнооки, полудивљи и лако овладани