Srpski književni glasnik

544 Српски Књижевни Гласник.

жестоким страстима. — Европа није више знала бирати између правде и силе, између љепоте и обиља, имеђу слободе: и реда. Све је у исто вријеме хтјела и помијешала скупа, док се све није сурвало у садашњи метеж. — „Кроз десет година прије рата бијаше у мени настао и порастао, након лакога оптимизма младости и првих књига, предосјећај да: велика опасност пријети свијету, најдрагоцјенијем благу остављеном нам од отаца у наслијеђе, и самим ступовима на којима. се држао садашњи ред ствари“.

Фереро је увјерени пацифиста,') који у младости бијаше малко антимилитариста ; али када је провалио рат, рат латинске Француске, Белгије и њихових савезница са њемачким милитаризмом, пристао је посве наравно уз Антгачту и судјеловао у агитацији западно-европских интелектуалаца, што не значи да се радовао рату. — У марту 1915 рекао је да је свјетски рат потрес који је већ напола развалио стари свијет, хисторички катаклизам, као пад западно-римскога царства, као долазак Хришћанства и Француска револуција. — Између противрјечја ове страшне повијесне кризе, једно од највећих је: управо ово: пошто је жртвовао милионе људи, уложио скоросву срећу Европе и стргао свијет са његових стожера, овај. рат не само да у три године није ријешио ниједан од чворова због којих је почео, већ је успут замрсио многе друге.

Фереро држи да Енглеска није хтјела рат, и приписује кривњу за њ Њу мачкој, која је стварањем и подржавањем велике: војске приморала на то и остале државе. Бројем велике војске прстворише рат у дуги позицијски рат. За вријеме његова трајања, Фереро је рекао да војскама не успијева ријешити. сукоб, јер су све одвећ јаке. — Рат који је по људским намјерама имао бити брз као муња и врло кратак, срушио се на тле након сама четири мјесеца, јер војске бијаху одвећ бројне: и одвећ наоружане.

Индустриализам, милитаризам, материализам, идеал силе и свјетски рат створише. „бурно. доба. душевнога. нереда и лолитичке анархије“, које је Фереро предсказао: Када након мира будемо покушали. да се опет прихватимо живота вођенога до 25 јула 1914, опазићемо да се повјест на оној тачки сурвала у понор, да се опет појави подаље“ са- измијењеним изгледом и смјером... Кала људи од мача изврше: своје дјело, почеће [у Русији је већ почела] велика криза модерне цивилизације, којој је рат увод.. . У узгајању будућих нараштаја требаће опет подигнути идеал савршенства ад иде-

и,

алом силе; требаће опет људе научити, да воле јасне, мисли

и једноставне осје зноја

') И у јадранском спору између наше државе и Италије налазио се: у маленом броју помирљивијих италијанских политичара, али након конференције мира у Версају није се у овој ствари више јављао.