Srpski književni glasnik

Научни Преглед. 545

С овим је Фереро, након критике, дао и савјет како да се лијече послијератне ране. У том правцу се креће његов послијератни пуолицистички рад, али од тога није још ништа сабрато. Једине су његове послијератне књиге /Тропаст аншШикне цивилизације (1921), која је израђена сигурно раније, и на пола белетристичке Успомене свргнушога владара, у којима један имагинарни 70-годишњи њемачки велики војвода не завршује своје успомене и разматрања, почета у децембру 1913, да касније у прогонству започне друга са другога гледишта.

Поред редовнога рада из области савремене политике и друштва, Фереро продужује рад на свом великом дјелу о римском царству. Без обзира на ауторова полуродољубна начела о латинству и латинској обнови; без обзира на однос што га писац поставља између свога дјела о римској повијести и дјела о савременом свијету, Величина и опадање Рима је посве самостално, лијепо и самоникло дјело великога стила, које је свога писца учинило хисторичаром свјетскога гласа. То ванредно дјело темељи се на оцјени и ревизији скоро цијеле раније хисториографије о Риму, уз најсавјесније испитивање латинских и грчких извора. -– „Познаваоци латинске књижевности знају да ја нијссам нипошто модернизирао римску повијест, већ сам се вратио старом, прихвативши полазну тачку с које се. Титус Ливиус кренуо, и која није његова, јер је заједничка многим другим древним списатељима; прихвативши и чистећи од савремених, моралних и политичких забринутости, те настојећи да га подупрем зрелијим искуством двадесет стољећа старије цивилизације. Моја повијест Рима, коју су сматрали тако револуционарном, већ је сва у клици садржана у кратком предговору штога је Титус Ливиус поставио пред своје велико дјело, да се потужи како је поквареност, која је мало по мало захватила Рим, искварила једноставност и чистоћу старих обичаја.“

Фереро налази почетак римске империалистичке политике у политици појединих лица и њиховим односима према промијењивим политичким, друштвеним, финансијским и другим приликама у Риму: у политици Лукула, Помпеја, Цезара, Антонија и Аугуста Њихова политика и освајања поспјешили су латинизацију цијеле Италије и стварање царства на Средоземном мору, од којега почиње нова европска цивилизација.

Стручњаци и специалисте нијесу у први мах разумијевали, нити им је било право, чему се и како се писац Младе Европе наједном окренуо од модерне социологије проучавању старинскога Рима. То се није десило наједном, како је изгледало. За вријеме својих првих путовања по Европи (између 1893 и 1897) и касније, Фереро је много проучавао грчку и римску повијест, да, након приговора теоријама у његовој Младој Европи, установи по којим знаковима се може познати да ли један народ напредује или назадује. „Од средства и

35