Srpski književni glasnik

546 Српски Књижевни Гласник.

оруђа једног филозофског истраживања, повијест Рима постаде умјетничко дјело и сврхом самој себи.“

У расправама Корупција и прогрес, те Рим у модерној кулшури, писац је дао аутокоментар идејној страни тог свог дјела. — Римска повијест је повлаштена повијест, јер је потпуна и синтетична. Свако доба може у римској повијести наћи малко самога себе, гледајући се као у зрцалу. Скупа са повијешћу Француске ХУШ стољећа и Француске револуције, повијест Рима је једина олиста опћа повијест коју сви читају. Римско царство којега је пред толико стољећа нестало из игре свјетских интереса, остало је још у систему душевних сила које управљају модерним свијетом. Повијест Рима је направио потпуном синтетични напор да се уравнотеже сви дијелови који састављају цивилизацију, у складно и сразмјерно јединство.

Гуљелмо Фереро је (како је сам рекао о Ломброзу) научењак, филозоф и умјетник. Као хисторичар и социолог неће да буде пасиван научењак, него жели да дјелује на своје доба. Налази да је проучавање мртвих цивилизација само онда жива ствар, када један народ тражи у њима ксрисне узоре, да се поведе за њима. На срећу, повијест је, или бар може бити, нешто више од науке, то јест умјетност кадра да на разне начине дјелује на људске духове, њихове склоности и расположења. Дакле, нека врста дјелатности.

Противник једностраних специализација, Фереро признаје Цезара Ломброза за свог правог, можда свог јединог учитеља, који га је примјерима научио како се од мртвих и распршаних одломака саставља живо јединство. Новија италијанска књижевност нема много великих личности које би и иностранству послужиле за узор. Колико их има, више их има међу људима од науке него ли међу белетристима. И Ферсро спада у број ових ријетких научењака и најбољих умова савремене Италије. Он је, ако се може тако казати, либерални консервативац са јаким идеалистичким тенденцијама и жељама за сређенијим односима у човјечанству. Он. не воли своје доба које производи брзо, много, јевтино и не увијек поштено, те заговара повратак-—старим начелима каквоће и савјесности, јасним мислима и једноставним осјећајима. „He физичке и природне науке, него једино књижевност, повијест и филозофија могу да буду школа, приправа и дисциплина онога дијела сваког људског друштва чији је задатак да дјелује не на свјетску материју, већ на духове својих ближњих, не да искоришћује природне силе, већ да уређује људске односе.“

Хармонија, мјера, каквоћа, равнотежа, јасноћа, поштење, савршенство,-традиција, то су изрази. који су. врло. чести у Фереровим списима, и у којима се испољује значај његова рада. Скептичан према модерној науци, која је често у служби материализма индустријске цивилизације, он је топао и пун осјећаја у сваком свом дјелу, у доказ да наука не мора бити