Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни Гласник.

истом да се учи песнику (што је у нас, не ретко, случај), него« човек који га данас најбоље познаје. Предговор је кратак,. али пун. Водник црпе из дубина и служи се изворима који. другима нису приступачни: предговор и антологија згодно допуњују једно друго. Да је све према програму доследно. изведено, не би се могло рећи, а то је готово и немогућно, и. када се не би узимало у обзир, у овако сложеним стварима, да оно што је с једнога стајалишта може бити недоследно, с: другога не мора то бити. И стога се у оваквим збиркама. морају и популарности чинити бар понеки уступци: познату песму /Иируј, мируј, срце моје, многи ће узалуд тражити у: овој књизи.

О Прерадовићу ће се свакако касније друкчије писати, и онда неће моћи ни из његове најкраће карактеристике изостати да је он био Србин, да се осећао Србином и као. Србин почео певати нашим језиком, и да је постепено постао: и остао хрвашски песник, и то с тим мање што је у томе узрок његовим јаким унутарњим борбама: његова је поезија, добрим делом израз те буре у његовој души и тежње да је уталожи у себи (данас та бура ваљада не би могла бити врло јака, или чак не би била ни подигнута, јер ни опречности, бар у књижевности, нису више велике, и идемо све то више к изједначењу). И онда ћемо без сумње више знати и о Милици Новаковић (Милица је наша Фридерика Брион, само што је Миличин удес био трагичнији), нарочито када буду објављена сва Прерадовићева писма (и Миличину брату, и Еми Регнеру, и остала), што ће све бацити јачу светлост на Прерадовића и као човека и као песника.

Издање је ово критично (као што ће и остала бити у: овој збирци, како се у програму вели), израђено према ранијем критичном, потпуном Водникову издању Прерадовићевих дела; само бисмо се могли питати да ли Прерадовићу, и то нарочито Прерадовићу, не би више пристало оно критично издање које би више показивало еволуцију његова песничког језика и стилских особина. — Спољашњост је књиге спретна и укусна. — Ако и даље свеске буду на истој висини, добра прођа ће им бити не само извесна, него и заслужена. На реду су: Пре-

шерн, Змај, Назор, Лаза Костић, Симон Грегорчић, Враз. M. MI.

„Речник страних речи, узречица и пословица“. — Г. Грчићев речник долази да попуни једну празнину, која се осећала и у пркос Г. Ђисаловићевом џепном речнику, — јер: то овај није могао учинити услед свог обима. Појава овакве књиге је нарочито важна данас, у доба поколебаности и промене у језику. Речник је рађен на чисто научној основи, са назнаком изговора, нагласка, порекла, и врло је потпун. Осећа се велика савесност и зналаштво у изради. Српске речи које.