Srpski književni glasnik

Белешке 75

одговарају страним добро су изабране, ма да се често осећа, да ми немамо тачну реч која одговара страној, но само приближну, описну. Штета је само што техничка, књижарска страна није на истој висини са радом Г. Грчића. На страну недовољну“ прегледност у распореду речи, полеђина повеза могла је бити јача, јер је и сама сврха речника таква да захтева често прелиставање, што у овом случају значи опасност да се књига

не раскупуса. | А. В.

i „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор“. — Већ поодавна, у јуну месецу, изашла је друга. свеска Прилога, чију смо појаву забележили крајем прошле године. Прилози су, као што смо тада рекли, сасвим стручан часопис, посвећен студијама српске и остале словенске филологије. И- раније се код нас осећала потреба за оваквим једним часописом; сад, после рата, кад су главне периодичне публи--· кације из области тих наука престале, потреба оваквог часописа постала је неопходна. У Русији је сасвим престао онај обилати и интенсивни рад који је изучавања из славистике био попео на завидну висину; Јагићев Архив за словенску филологију, који је деценијама водио прву реч у питањима тих наука, престао је такође. Најзад, рад на томе пољу и код нас је био све обимнији и интенсивнији, за студије специално јужно-словенске филологије центар је већ био прешао овамо, нама, те је била неопходно потребна појава оваквог часописа.

И друга свеска Прилога богата је садржином, као и прва. На њој су сарађивали, као и на првој, научници из. свих крајева наше земље; у својим приказима и оценама и ова свеска обухвата научне радове у најширем обиму. У овој свесци су чланци Г.Г. Николе Радојчића (Подлога Рајићеве Исшорије), Д-р Влад. Ћоровића (Мошиви у предању о убисшву цара Ypouwa), Sime Urlića (Je li „fTelegraphe officiel des provinces illyriennes“ izilazio na srpsho-hrvafskom Jezihn:), JI-p B. Majкановића (Из наших народних пословица), П. Поповића ( Вашикански извешшаји о дубровачком земљошресу од 1667), Д-р Д. Анастасијевића (Осшрогошски одлазак са Балкана у Ишалију, 4688 2.), Д-р Тих. Р. Ђорђевића (Објашњење народних пословица), Д-р Хенрика Барића (ЕшШимологије), Д-р Милана Решетара (5ећипаагте ро/црта5 и згруко-ћгоатткот hnjiževnom јег ки), и неколико ситних прилога од Г Г. Д-р Т. Ђорђевића и Светозара Матића. Други део свеске, Књиге и расправе, доноси приказе, оцене, библиографске белешке о свима важнијим научним појавама за последњих неколико година. Поједини прикази су читаве студије, са пуно новога и у материалу и у интерпретацији.

Прва и друга свеска чине прву књигу Прилога. На нешто: више од три стотине страна, прва књига даје двадесет и један