Srpski književni glasnik

76 Српски Кљижевни Гласник.

стручан, оригиналан чланак, и око сто четрдесет оцена, приказа, бележака; на њој је сарађивало тридесет и седам сарадника из Вршца, Загреба, Карловаца, Љубљане, Рима, Сиња, Скопља, Сомбора, Суботице, Шибеника и Београда. У питањима језика и азбуке писцима је остављена пуна слобода. 7. „5јаута“. — У Прагу је, под уредништвом О. Хује и М. Мурка, почео излазити тромесечни часопис 5/ат га посвећен словенској филологији. Издају га професори славистике на университету у Прагу, са намером да замени познати Аг Jir slavische Рћиогорте, који је престао излазити 1920. Први број излази у време стогодишњице дела /msfifwfiomes Мприае 5јатисае абтајеси тегетх Добровскога, које је основица свих доцнијих истраживања у словенској филологији. Прилози се штампају на свима словенским језицима, и енглеском, француском, немачком или талијанском. У првом броју, између осталих, заслужују пажњу један занимљив поглед у назад од В. Јагића (на чешком), оглед Е. Лиацког О Гончаровљевом пушу око свеша (на руском), и оглед Јана Јакубецког Масарик и чешка књижевносш (на чешком), Прегледи пољске књижевне повеснице рађени су од Игњ. Хрзановског и А. Брикнера, а на крају су критике и прегледи најновијих научних словенских часописа. А. В.

„La Campagna di Macedonia“. — Угледан талијански историк 1Шдирт УШап излаже у овом делу преглед акције на солунском војишту са талијанске тачке гледишта. Писац успева да се држи веома коректно и непристрасно у једном предмету тугаљиве природе. Он, наиме, приказује сав онај мутљаг политичких утицаја који је реметио сваку акцију за време Сараја. Лична мњења су уздржана и врло ретка — као на пр. о трговачком карактеру Грка, — и отуда оно објашњење о устручавању Талијана да пусте заробљене Југословене на Солунски Фронт, заслужује велику пажњу. Од интереса је и опис моралног ефекта који је произвео долазак југо"словенских легија. Писац је био као официр у штабу у Солуну, и могао је непосредно да уочи догађаје које описује.

А. В.

Шекспирове белешке. — Изгледа да је случајем нађена у библиотеци неког Г. Мичелмора у Лондону једна књига са маргиналним напоменама лично од Шекспира. Та књига је Тће Eyght Boohcs of Cajus Julius Caesar, translated by Атћиг СбоИпре, октаво, стари повез, 1565. Књига садржи напомене исписане руком из шеснаестог столећа, и рукопис веома личи на Шекспиров аутограф у Живошу Сер Сидни Лија. Шта више, и сличност стила је велика. Ако се докаже истоветност