Srpski književni glasnik

Црвене Магле. 85

— Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити

— Шта ће бити2 Па кажите ми да вам кажем.

— Ама ту су коњица и трећи позив, поседају границу и осигуравају мобилизацију.

— Ја, много вам сигурно осигурање!

— А комитет

— Баталите комите, они су све и направили.

— Наравно, комите и жандари.

У соби код „Балкана“, где је врховни штаб четника, ври, и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава“, севају, мутне и крваве, страшне очи четника. а кроз све оне гомиле жури нарочито важно, засузила од неког задовољства што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула, и понавља стоти пут једно те исто.

— Господо, ево вам последње, најновије, ево, господо. Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ја зипаноп, каже, зе trouve al point de з'агапеег, каже. Чисто и јасно.

— Па протолкујте то, брате ви рођени, да сви разумемо шта му је то чисто и јасно.

— Ево, све ће се, вели, уредити без рата... слободан превод.

— Врага ће се уредити!

— Ама јесте ли ви изабрали подрум, кажите ви мениг

— Како, какав, шта подрум 7

— Подрум, подрум. Хихихи... Хихихи.

Па се новинар журно губи из гомиле.

— Подрум, него шта, није то смешно. Нећемо у шаке 'ватати оне куфере с Бежаније.

Па се и жене дале у рекогносцирање подрума: испитују им фортификацијску моћ и нуде једна другој гостопримство:

— Дођите, молим вас; молим вас, дођите. Биће нам много лакше кад смо заједно. Скинућемо и душеке доле.

— Хвала вам; и наш је тврд, од бетона је.

Она група, око мршаве маске, коју је привукла најновија новинарска сенсација, била је највећа. И ето баш ту,