Srpski književni glasnik
Црвене Магле. 85
— Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити
— Шта ће бити2 Па кажите ми да вам кажем.
— Ама ту су коњица и трећи позив, поседају границу и осигуравају мобилизацију.
— Ја, много вам сигурно осигурање!
— А комитет
— Баталите комите, они су све и направили.
— Наравно, комите и жандари.
У соби код „Балкана“, где је врховни штаб четника, ври, и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава“, севају, мутне и крваве, страшне очи четника. а кроз све оне гомиле жури нарочито важно, засузила од неког задовољства што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула, и понавља стоти пут једно те исто.
— Господо, ево вам последње, најновије, ево, господо. Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ја зипаноп, каже, зе trouve al point de з'агапеег, каже. Чисто и јасно.
— Па протолкујте то, брате ви рођени, да сви разумемо шта му је то чисто и јасно.
— Ево, све ће се, вели, уредити без рата... слободан превод.
— Врага ће се уредити!
— Ама јесте ли ви изабрали подрум, кажите ви мениг
— Како, какав, шта подрум 7
— Подрум, подрум. Хихихи... Хихихи.
Па се новинар журно губи из гомиле.
— Подрум, него шта, није то смешно. Нећемо у шаке 'ватати оне куфере с Бежаније.
Па се и жене дале у рекогносцирање подрума: испитују им фортификацијску моћ и нуде једна другој гостопримство:
— Дођите, молим вас; молим вас, дођите. Биће нам много лакше кад смо заједно. Скинућемо и душеке доле.
— Хвала вам; и наш је тврд, од бетона је.
Она група, око мршаве маске, коју је привукла најновија новинарска сенсација, била је највећа. И ето баш ту,