Srpski pčelar

себи присвојити пчеле, решено је већ напред, кад је раснрављано о германском праву. Из свега до сада истакнутог о аустријском праву може се видети, да је право о пчели и у аустријском праву слабо обрађено и непотпуно, а и да су поједине установе расејане, и ако се мора допустити, да се ипак нешто напредовало у том правцу. Уз то има и неонравданих установа, на које смо у току ове раснраве већ указали. Б. Право у Троједници (Хрватској и Славонији). Пошто општи грађански закон од 1311. год., који постоји у снази у Аустрији, вреди и у Троједници, а нарочито установе §§-а 383. и 384. истог закона, то све, што је у том погледу речено код аустријског права, важи и овде, па да избегнемо понављање, упућујемо на то разлагање. Само управина закона о нчеларству нема у Хрватској и Славонији, као у Аустрији, те је у том погледу Троједница врло заостала иза Аустрије и мора се рећи, да на законодавству о пчеларству у Троједници није скоро ништа рађено. У закопу о пољеком редарству од год. 1873. у § у 3. спомиње се ичелињаи/и као припадност добра, дотично означују се пољским добром, те их имају пољски чувари да чувају и за штету или крађу пчела (кошница) одговарају. А по §-у 1. и 5. истог закона штете нанесене нчелињацима расправљају се код политичних власти, а и казне изрииу те области над штеточинцима, но то све онда. ако чин не садржава у себи казнени чин, који спада пред казнени суд. Поред казне могу оштећеном и процењену штету досудити. (§. 4. пом. зак.) Према томе кошнице и читави пчелињаци посебно су заштићени на темеђу закона о пољском редарству, али то само онда, ако спадају у пољско добро т. ј. ако се пчелињаци ради пчеларења налазе на отвореном пољу, дакле у хатару изван места. Таку исту установу има и аустријски закон о заштити поља (đas Feldschntzgesetz) од 30. јануара 1860. Учињену штету процењују нарочито именовани ироценитељи по тројерричком закону, док по аустријском закону цене штету заклети пољски чувари.

Поуке за почетнике у пчеларству.

Одговорни уредник. а свако подузеће где се рачуна на добар успех траже се и извесни увети. У свакој економској гранп паметан човек више се узда у рад и знање него у слепу срећу па да до успеха до|е. Но за чудо у пчелар-