Srpski pčelar

оплођени. Добије ли већа плантажа н. пр. 10000 м. ц. каве, добија и као споредан производ око 1000 м. ц. меда и 25 м. ц. воска. Они овај мед не цене, то је споредан, случајан про- ’ извод, и могу га тако јефтино Европи понудити, да се и с паковањем, транспортом и царином може овај код нас продавати јефтиније од нашег меда“. („Пољопривредни Гласник" бр. 7. 1931.) Богати американски фармери на својим великим плантажама кафе држе пчеле само ради оплођавања цветова од кафе, да би добили већи принос кафе, а поред тога имају прихода и од пчеларства. Познато је, да пчеле оплођавају воће, па има ли и код нас крајева, где је наш сељак упућен на воћарство? У Дунавској бановини Фрушкогорци и Шумадинци већ самим теренским положајима упућени су на воћарство, па нам се и нехотице намеће питање: а како ту стоји са пчеларством? Баш у тим крајевима пчеларство је доста слабо развијено. У Шумадији и Фрушкој Гори пчеларство би донело двоструку корист, јер поред прихода од пчеларства повећао би се приход од воћарсгва. Конкуренција страног меда код нас је могућа, јер ми још немамо пчеларског закона, који ће заштити нашу домаћу продукцију меда. Сад се код нас ради на донашању пчеларског закона, а ми се надамо, да ће пчеларски закон узети у заштиту наш мед, и да ће спречити уважање страног меда. У Америци и неким западним државама постоје фабрике за прављење вештачког меда, с тога треба увести строгу контролу при увозу страног меда, а фалсификатима који се продају под фирмом меда треба увоз сасвим забранити. Не сме се дозволити, да фалсифицирани мед конкурише нашем природном меду. Наш је природни мед лековит и храњив, а фалсифицирани мед шкоди здрављу, с тога треба наше потрошаче меда упућивати, да само код пчелара купују мед, јер само пчелари могу гарантовати, да продају прави природан мед, који је храњив, лековит и продужава живот. Пчела и привреда. На питање: где је најкорисније гајити пчелу? може се дати овај одговор: Рентабилност гајења пчела најбоља је онде, где има шума и ливада и где су засејане репице, детелина и хељда, чији цветови дају преко целе године пчелама довољно меда. У пролеће најбољи су за пчеле јова, детелина, лешници, јавор, репица, воћке, хељда, у уопште све ливадско цвеће. У лето липе, багрен, кестење, малине, хељда, купина, мак, бела детелина, грахорица, која цвета до познога лета. У таквим крајевима пчела је у стању да сабира мед 5—6 месеци у великим количинама, и тада је гајење пчела рентабилно. Са гледишта пољопривреде не треба рачунати на такву рентабилност. Ово нарочито важи за Југославију и њено воћарство, које много зависи од пчела, што показује овај пример. Кад су Четом Острвима први пут засађене јабуке,

59