Srpski pčelar

Пчеларске вести.

Св. Синод за пчеларство. У „Пчели" органу Бугарске пчеларске кооперације „Нектар" донета је окружница Св. Синода Бугарске цркве од 25 XII. 1930. год. Бр. 10750. упућена свима епархијским епископима, о ширењу пчеларства. У окружници препоручује се свештеницима особито на селима, да се баве пчеларством, јер је мед као храна особито за време поста незамењив, а восак је потребан при св. богослужењу у православној цркви, јер се ниједно богослужење не врши, док се не припали воштаница. Пчеларством свештеник може своје материјално стање поправити, јер пчеларство може дати приход као цела парохија. Повољне услове за пчеларство имају манастири већ по свом природном положају, па им пчеларство може знатан приход донети. За рационално пчеларство потребно је знање, а Бугарска пчеларска кооперација „Нектар" води о том бригу, с тога издаје лист „Пчелу“. Св. Синод препоручује: 1.) Да се свештеници и монаси баве пчеларством; 2.) Свештеници и монаси да посећују пчеларске курсове, да стекну теоријско и практично знање о рационалном пчеларству; 3.) Код сваког манастира, да се подигне пчелињак бар са 20 —30 кошница; 4.) Свештеници и црквене установе да набављају и шире пчеларску литературу и да буду чланови Бугарске пчеларске кооперације „Нектар“. И наш Св. архиј. Синод препоручио је бављење пчеларством, а још би боље било, да изда наређење манастирима да морају имати пчелињак са 20—30 кошница и да се за манастире постави учитељ пчеларства, као што је било у Карловачкој Митрополији пре рата. Учитељ пчеларства водио би надзор над пчелињацима и поучавао би калуђере рационалном пчеларству.

Шкоди ли прскање воћних дрвета које вршимо у циљу сузбијања болести и штеточина. Познато је да већина препарата које противу болести и штеточина воћних дрвета употребљавамо, садрже у себи отрове, најчешће арзен. Зато се намеће питање: да ли тим прскањем не трујемо и храну пчела, цветни прах и нектар. Ово је питање важно како за пчеларе, тако и за воћаре, пошто су пчеле главни посредници успешног оплођавања цветова, од кога зависи и плодност воћака. Ово је питање покренуто још 1925. год., када је противу вашију, које су унишћавале огромне комплексе шума у Европи, први пут употребљено радикално растурање арсенико-

У меду се налази араматично уље и мравиња киселина, који много користе људском организму чисте крв и уништавају шкодљиве бактерије.