Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

роблёіье 652 РОДИТИ ріі. 2) жене и діеца, $атіНе, Гатіііа: А како ли робле остависте! Робле ваше све Турско подножіе роблёіье, п. ЬаЗ ©фГерреп іп Ьіе ©Натеі, аЬсіисііо іп зегуііиіеш. робов, а, о, Ьез 0((аоеп, зєгуі, тапсіріі. робовагье, п. ЬаЗ 0Каоепіебеп, зегуііиз. робовати, робуі§м, у. ітрГ. 0Йасе (еіп, зегУІО. ров, рова, т. (Іос. рову) Ьіе 5(и(фга6ип,д (ип= іег Ьет ©фпее, оЬег Ьег деігошеп ®гЬе) ъа* тіі Ьіе ©фгоеіпе Ьапп гаеііес паф З&т^еіп »р й 6 ї е п г регГоззіо. ровац, вца, т. уібе ронац. ровачкй, ка, ко, оо« Ровцн : Да Ровачке овце плн)енпмо роваш, роваша, га, () Ьег ®іп[фпіО. от Сфг &. ід. ЬеЗ 0фшеіп$ ай Жетцеіфеп, іпсізига, поіа. а) Ьаб ^ееЬђоіі, Гаіеа, сГ. рабоиг, ровашити, ровашнм, у. рГ. ^еіфпеп, тагічгеп, поіо н. п. крме. ровечан, чна, чно, (у Боци) н. п. платно, кошу.ьа, ипдебГеіфі, поп іпзоіаіиз. р5вине, С. рі. уібе ров. ровити, вйм, у. ітрГ. еіпеп ров дгабеп, регГобіо : отншао да рови свиаама. ровито даде, п. еіп шеіфез €і, оунга зогЪіІе. роблёіье, п. ЬаЗ ©сабеп еіпеб ров, регГоззіо. рово, ш. (уСрбирі)рохав (богшьав) чов]ек, еіп Ыаііегпагбідег Ї0?еп[ф, ћогао уагіоіагига уезіі§чіз беГогтіз. рбвцп, Роваца, га. рГ. ©е.депЬ ап Ьег @геп^е поп 9)?опіеп дго: Равна Брда и камене Ровце ровчанин, т. ®іпег соп Ровцн: Ровчани су пушка напрешита рог, рога, га. () ЬаЗ фош, согни. 2) на кући, Ьег [фіей^афбаЙеп, ІгаЬз Іесіі оЫІ<]иа.з)гадларски, сГ. рожнтн. рога.ь, гла, га. Ьіе @с?е, ап§чііиз. рогат, а, о, деђогпі/ согпі&ег. рогач, рогача, га. і) врло ситан биіели грах чучавац, ко)ега су зрна на сри)едн мало црна (може бити да ]е ово она] грах што се уСрн]'емузове иасулица), еіпе 2ГгЬ Ши пег З'іфіеп, Газеіі §-епиз. 2) (у Боци) понар више рі. рогачи, 2>сфаппі<5&гоі/ сГ. рошчић. рогачиб, ін. СУ Дубр.) грах рогачнй, т. ). грах (пасул) зелен у махунама, Ьіе ©фсбеш раі’еіеп, Газеіиз сига зііісріа сГ. борашфі. рогачііца, Г. (у Сріі]ему) ^іфег, сісег. рог.ъац, у загонеци, сГ. нипавица. рогобатан, тна, тио, ђаіеііс], апсерз. РОГОВ, рогова, га. (уос. рогове) іп ЬеіП 0рсІф= шогіе: Стаи’ полако, рогове] сГ. рогожа. рогожина, Г. Ьіе ©фійтаііе, Іе&ез. рогожёіье, и. оег&аі. о. рогознти. гогоз, га. Ьаё ЗїіеідгаЗ, іурііа ІаііГоІіа. рогозан, зна, зно, ооп рогоз, іурћае ІаІіГоІіае. рогознти, зйм, у. ітрГ. і) буре, ттсфгеп, сапа оЬіиго. 2) гргеча, т. р набостн му рогоза на леђа да не може потонутн (као што се діеца у Сри]ему т.н]‘ем игра]у). роголача, Г. у загонеци, сГ. бендеш. рогоіьа, ш. еіп ОфЗ тіі дгсфеп §йїпгіп, Ьоз согпиіиз, еогпіЬиз §гапбіЬиз ргаебііиз. рогоша, Г. (у Рнсну) і) 0фай= ипЬ Зіедеппси пашё, пошеп оуі еі саргае ішіі зоШипі. 2) ©фііирСгоогі дедеп еіп бо(е5 2Веі6/ сопуісіига іп Гетіпапі заеуат. сГ. рдорога. р6гул>а, Г. фкрава велнки]ех рогова, еіпе тіідго§еп -фогпегп, согпиіа уасса: Не да]‘у (т. ]. много млн]ека) рогуле, веће многу.ъе. 2) (у Грб.ьу) рече се пред діецом за в]'ештицу, као Да ]0] се право нме не би споменуло, ®ирі^етйі«цз ^йг віештнца, сГ. крстача. рогуже, рогу.ьа, Г. рі. 21гі феидаЬеІ (тіГ ^шеі ЗасГеп), Гигсае §'епиз. рогу.ьице, Г. рі. біт. о, рогу.ъе. рогуша, Г. уібе рогу.ьа: Изагнала чула рогугиу. рогушёіье, п. Ьаз 01п|еп/ зіирог, аггесііо аигіиш. рогушити, рогушйм, у. ітрГ. т. р уши, (1и|еп, зіирео, апгез аггі§о. рогушитиГ се, рогушйм се, у. г. ітрГ. Ьіе Оїг геп (рі|еп, аигез аггі^о. рогушица, Г. (у Хрб.) уібе чеперак. род, рода, т. (Іос. роду) I) н. п. .ьудскн род, ©еСфІефі, §ьішз. 2) н. п. госпоскога рода, ©еіфіефі, 0ГатШ/ ^етіз. з) ДїетіапЫІфаф оеггаапЫ, ргоріпдітз: имаш ли кога од рода1! отншла жена у род; он ми )е род; Многе ли си ма]ке оіаднла! Многе сестре у црно завила! Удовице у род оправила 4) Ьіе З'Піфі/ Ггисіиз, сГ. плод : купно внноград под родом, сГ. руно: Внішыічнца род родила, Од рода се подломила рода, Г. (уос. родо) Ьег0іосф, сісопіа, сГ. штрк. родаква, Г. уібе ротква. родан, дна, дно, н. и. і) година, дрво, (піфО баг, Гга§чГег 2) уібе рођенп : Него мо]у родну браћу родбйна, Г. Ьіе ЗЗетгапЬіеп, ргоріпчиі. родидица, Г. (у Рнсну) уісіе породила. родила, Г. (у Дубр.) уібе породила. родин, а, о, Ье« 0іогб)^ сісопіае. родина, Г. Ьа^ §гифігеіфГГушП/ соріа Ггисіиит -. Од родине вине лозе родител, іи. Ьег (5'г^ецдег, ІБаіег, рагепз, рі. родители Ьіе (§ііесп: Не слушаз'у ђеца родители родитёлка, Г. Ьіе З^идегіи, Шіпііег, §-епіІгіч: Од швалера болег рода нема, Од швалерке боле родителке —' родити, родйм, у. рГ. і) деЬііђгеп, рагіо. Кад жена не може ласно да роди (у Боци кажу да) вала ко да узме пун снћ воде па да проспе преко н>е говореіш : „вода из снћа,