Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СЕЛИТИ СЕ 676 СЕНТАНДРЙДСКЙ сёлити се, сёлйм се, V. г. рГ. і'іеЬеІп, сотті§го. сёлйште, и. Ооі то еђеоог еіп 0ог( $еюе\еп, Іосіів оііт ЬаЬіІаІиз. село, п. (рі. сёла, §-еп. сёла, баі. селима) Ьа$ фогб ра§'из. У Срби]» су велика села ко)а нмаіу око юо кућа, а тіа села и од (5 кућа ; али нх. нарвите има од 30 до 50 кућа. По брдовитиіем м)естнма тако су куће раздалеко да)е село од до кућа веће од Беча, н. п. у ]'едном потоку стоіе неколике куће, па онда (гдіешто по сахата, или читав сахат далеко) у другом неколике и т. д. па се све зове )'едно село (доклегод іьегова земла држи, ко]Є се врло добро зна; тако луди из два села могу бити сус]еди).А поравни (као н. іт. поМачвн и и по Браначеву) доста су честе куће по селима, али опет ни]есу у реду, као н. п. поСрн]‘емуи овуда по ГЬемачко], него растркане (као и по варошнма по Турско]') по полу. За владакьа кнеза Милоша у Срби)и братаегов Зефрем нагонно )е Мачване особито по селима окопутова да граде куће у ред, а то се по том понижало и у Шумади)и, али сад о том већ не мислн нико више. Онамо се човіек подвладом Турском могао преселнти нз іеднога села у друго кад му )е драго било, нити му се требало Іавнти ономе спахи)и из пикета ]е селаполазио, ни ономе у чн]е ]е долазио; кућу сво)у могао )е продати или раскопати, а вотааке и винограде могао ]е долазнтп те брати сваке године, а спахн]н давати десето; а у оном селу гд)е )'е долазио, могао )е начиннти кућу на пусто] земли гд]Є му ]е драго било, и себи крчнтн анве и лнваде, и садити вотааке и вннограде колико му )е драго било. Кад биспахн]'а дошао у село да купи главницу, и стао из теФтера зватн све селаке редом по нмену, онда би му селаци казали: „таі се оселио,” или : ,,ова] се доселио.” По равни, особито по голетни)ем м)естима, врло су куће рђаве: понаівнше покривене су кровином или лубом,- али по бреговитн]ем м]естима има кућа врло лніепніех итврди]ёх: многе су подзндане каменом, а понаівнше су покривене даском (шиндром); соба нема свуда, него се зими пона]више грн)у код ватре, а спава]у по ва)атыма (сГ. клнІет) и онако укућн; диміьака нема готово нпгд)е по селима (осим у Мачвн поред Саве, и у Браничеву гдіешто око Дунава, и на Влашкиіем земуницама), за то се кашто пуши у гд)еко)ніем кућама да хоће очи да испадну од дима. У Србн]и само око Сокола с]едили су Турци у неколнко села, а по остало) земли сдедили су по селима сами Срби а Турци по варошнма; а у Боснн има и Турскн)ех п Кршћанс.кніех села. СЕЛО, 11. (ист.) УІСІЄ СИ]ЄЛО. сёлскй, ка, ко, (ист.) уЫе сеоскн: На кметове селске поглаваре сёлак, селака, т. 1) ђег ап$ Ьет патііфеп Х)ог(е і|ї, еіизбет ра§і. а) Х>ог(ђеШо6пег, ег, гизіісиз, сГ. селанин. се.ьакаше, п. Ьав о^іеге ИеЬегіІеЬеГп, тиіаііозеЙІ8 Б^иепііог. Селакати се, сёлакам се, V. г. ітрГ. із(іегб цбегреЬеІп, сгеЬго зесіет тиіаге. СЕД.АКУША, С. Ьіе ЗЗапегіп, гизііса. сё.ъанин, т. уібе се.ьак 2. сёланка, Г. і) ђіе аиз Ьет патііфеп 2>ог(е і(1, Гейта еіизсіет ра°р. 2) З^йпеппате, потеп Гетіпае. Семвер, т. ©пео ООП Сенберн]а. Сёмберила, Г. еіп 2феіі Ьео Зворничка нахи]’а, ат ІіпГеп ІІ^ес Ьео 0оіпа (сГ. себар): Валовиту Дрину пребродише, Машнше се пусте Сембергуе сёмберскй, ка, ко, ооп Семберн]'а. сёме, мена, п. (ист.) уісіе с)еме. сёмёнка, Г. (ист.) с)еменка. сёмен>ак, т. уісіе с]емен.ак. сёмешача, і. (ист.) уісіе С)емен.ача. сён, т. і) оно гвожђе што на іьему сто]н паприца (у воденицн). 2) (ист.) уісіе С]‘ен. сенабнла, Г. уісіе синаби]а. сёнара, Г. (ист.) Vі(іе с]енара. сёнат, сената, т. Ьео 9іаф, зепаіиз, сГ. внІеће : У сенату Млетачкоме сёнатор, т. (у во]в.) Ьег 0епаіоо, ІКафзђегг, зепаіог, сГ. синатор, сенатур. сёнаторов, а, о, ЬеЬ ©епаЬеЬ, зепаіогіз. сёнаторскй, ка, ко, 0епаіог^, зепаіогіиз. сенатур, сенатура, т. Ьес Ѳепаіог, зепаіог: Дани господини Бог поможе іьега, ин.егове прннципе, и н>егове сенатуре ! (кад се наздравла). сендёрика, ћ у ово) загонецн: За отидох у сендерике, дами за)мн мнслн-гусле, дошли су ми стиднн гости. сёнина, Г. аи§;пі. о. сено. сёница, Г. (ист.) уісіе сіённца. сёница, Г. (ист.) уібе с)ёница. сённчар, т. уісіє с)еничар. сёничарка, ї, \;і(1е с|еннчарка. сёничић (сеннчић), пг. (ист.) уісіє с)еничнћ. сённчлй, ч)а, ч]'ё, (ист.) уіііє С]енвчіи. сёнка, ћ (ист.) уіііє С)енка. сёно, ш. уіііє си)'ено. сёнт*, т. уісіе завнча]. сёнта, ћ варош у Бачко): Прокопсао као Турскн цар на Сенти. сентандічыа, Г. 2ГпЬге (Ьеі 0іеп), соіопіа БегЬогшн 81. Аінігеае. сентандршнац, нца, т. Зіпеоо. Сентандрн)а. сентандрйлака, Г. 5іпе ооп Сентандрн]а. сентандршнскй,^ сентаидриіа. СЕНТАНДРШСКИ, ) ’ ’