Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СЕНЦЕ 077 сёфте сёнце, п. <1іт. в. сено. сін,, Сёіьа, т. Ьіе ©іаЬі 3<?пд, Йе§піа. сёіьак, сешака, т. (ист.) уібе феаак. сёшаннн, т. <$іпег воп Сен,: Сеѣани се у лов подигнудн сёшанка, ё. §іпе ввп Сен,. сёіье, п. і) у фесми м)есто Сен,, сё. Сфеіье: Ђе )е Сене тама попанула 2) у загонецн, сё. чаре. сён>ка, ё. уібе Сеіьанка. сёіьска драга, Г. велика долина више Сеіьа. сён,скй, ка, ко, всп Сен,: О Луриша Сенеки бар|актаре сеобд, ё. Ьіе ©іеЬГшід, 2Гп|1еЬГшід, гаі§таііо, ігапзіаііо. сёоскй, ка, ко, Х>оф, ра§і, сГ. селски. СЕОЦЕ, П. бІЛІ. В. село. сёоштнна Г. (у Срфену) сеоскй иосао, @е= теіпЬе^го^пе, орегазегуа соттипііаіі ргаезіалба. сепет*, т. уіііе котарнца. У Србфи нма сепета великфех ко]и се по два са стране товаре на кон>а, н. п. кад се грожђе носи из винограда кући. сёпетнна, ё. аи^т. в. сепет. сёпетие, га. біга. в. сепет. сёпетка, С уібе котарнца. сепётли сандук* : Отвор’, Кумро, сепетли сандуке ■сёпила*, ё. Ьіе ©єг&єгёпіє Ьег .Йіффііег, уаз реіІіопит. сера, ё. (ист.) уібе с]‘ера. сёрат*, т. уі(1е крапина. серат лила*, т. уібе крарішник : Сератлиуе добре колье ране сератлйлнскйЛ ., . - _ і ка, ко, уібе краіишнички: сератлилски, ) Сакро) мене руо сератлц)'нско, Ка’ піто носе цареве дели)'е серашћер*, га. Ьег @егаб?іег (ЄоттепЬані), бих, сё. поглавица: И пред во)ском до два серагиЯера сёрбес*, (геі, (огдЫ, зіпе сига : Ла не мого сербес вечератв Све од етраа малог Радо]ице сёрвана, С: Кад )е био на води Сервани сёрдар*, сердара, га.>) (у Ц. г.) нахфски старіешииа. 2) Ьег ©егЬаг (©гсфргоГо§, ©епегаї* дешаШдег), уіпбех егігаіпит тііііагіит ^елегаііз, У Србфи су од прфе под владом Турском сердара (по варошима) захворали Турке, као муселими Хришћане, а тако )е по сво) прилици до садбило и у Босни. сердарев, а, о, Ьеб ѲегЬаг, зегбагі. сердарила, Г. ©ебіеі еіпеб сердар, ргоуіпсіа Гоу сердар : Но на ноге море три сердара, Покупите сво]е сердаргуе сердарина, Г. аи^т. в. сердар: Међу н>нма сердарина Марко сердаров, а, о, уібе сердарев. сёрдарскй, ка, ко, ©егЬаг;, зегбагі. сердарство, іі. Ьіе ШЗйгЬе еіпеб сердар, бі§пііаз гоу сердар : Дадоше му у граду сердарство Над четнри стотине іунака сёривуна, га. Серивуна ]е био (као што се приповфеда) некакав поглавар кад и Млатишума. сёр.діила*, Г. Ьаб ЗЗегшодеп, ГасиНаіез, сё. нман,е, нмовнна. сёрница, Г. (зелзи ргоргіо) Ьег ЋЫгііі, Іаігіпа, сё. походннца. сёрсан*, серсана, га. Ьйб ^(егЬедеІфігг, огпагаепіа ециі, с?, такум. серџада*, Г. еіпе 2ІУІ (еіпег ©і§іерріфе, зіга§иіі §тлиз. серџаза*, ё. уібе серџада: И на трави ибришнма серџаза сёсти, сёдём (сёднём), (ист.) уібе фести. сёстра, ё. (уос. сёстро, рі. §еп. сестара) Ьіе ©фшеіїег, 80Г0Г. сёстренице, Г. рі. @е[фгоі(1ег/ зогогез. сёстрёіье, л. Ьй5 ©фшііїепі, ареііаііо зогогіз погаіпе. сестрёшина, ё. аи^га. в. сестра. сёстримити, мйм, уібе сестрити. сёстриаі.ьёіье, п. уібе сестрегае. сестрин, а, о, Ьег ©фшеііег, зогогіз. сестринство, в. Ьіе ©фгое(Тег(фа(і, песеззііаб зогогіа: Мог братимста, а твога сестринства сестрити, рйм, у. ігарГ. @фше(бег пеппеп, (фше^ Іїегп, зогогет арреііо. сёстрић, га. Ьег ©.фівеІїегСсфп, зогогіз Шіиз. сГ. нећак. сестрица, Г. йіга, в. сестра, @фгое|1'егфеп/зогогсиіа. сёстричина, Г. Ьіе ©фше|бегіофіеГ/ Шіа зогогіз, сё. сестрнчна. сёстричић, ш. Ьег ©фше^егСо^п, зогогіз йПиз, сё. нећак, сестрић : Него нма свога сестричиКа Леле мене, мно сестричиЯу сёстрична, ё. уібе сестричина. ейт, га. (ист.) уібе сіет. сёта, ё. (ист.) уібе фета. сётан, тна, тно, (ист.) уібе сіетан. сётити се, тйм се, (ист.) уібе сіетити се. сеткарёлье, и. (ист.) уібе с)'еткареіье. сеткарити, сёткарйм, (ист.) уібе феткаритн. сётно, (ист.) уібе фетно. сётоваіъе, л. (ист.) уібе фетован-е. сётовати, сётуіём, (ист.) уібе фетовати. сёћав&е, п. (ист.) уібе фећаіье. сёћати се, ћам се, (ист.) уібе сіећати се. сёки, сёчёлг, (ист.) уібе сіећи. сётш се, сёчём се, (ист.) уібе сіећи се. сёфте”, тета, л. 1) Ьег егЦе ЗЗеДаіф Ьеб ^аирг тйппб/ пафЬеш ег (еіп ©ешоіб аіфдеіђал, гез ргіта уелбііа: данас ішіесам учинио ни