Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ТРУПИНА 753 ТУЂЕР трупина, Г. I) аи^т. о. труп, 2) Ьес Шо§; саибех. трупица, Г. (у Ц. г. н у Дубр.) уібе трупина: Засіекао брке као на труиици (у Ц. г.). У Дубровнику сто)и витао на труиици. трупка, Г. Ьег §габик Гоіиііііз: Да с’ наслушам труЏке од кожица ТРУпкалица, Г. (у Сриіему) мала кас кон>ски, Ьег ^габнз Іоіиіііія: Шваба вози трупкалнцом. тру пліе, п. соИ. ». труп. трусина, Г. 25ес$ іп Ьес брес^езошша: Други ме)дан под горой Трусином трусовина, Г. вода: Под пазухо боцу трусовипе, У ко)'у су би.ьа од планине; Е сам чуо, казивалн су мн, Да то ]есте вода заборавна: Ко с’ умиїе и ко се напн]е, Своіа ће му в)'ера омрзнути, Заборавит’ своіу породицу трут, т. )і) Ьіе іЬсођпе, Гиеив. 2) (у трутина, Г. аи§тД Сриіему) трутовн, еіп ЬоЗ* аїіідеб ЗіизегдеСфшис, иісив. трућагье, п. уібе бацаье. труъати, ізам, V. ітрГ. уібе бацатн. ТРУТШТИ, ћйм, у. рГ. [фтеіреп, рго^ісіо, сГ. бацити. трухладак, атка, та. еіп 0іііс2 (аиІеЗ фоЦ, Іаиіес 2Гр^еГ, риіге Іі§ъит, таіат. трухлеж, ш. оег^аиГіеб Зеид, гез раігез. трухлй, ла, ло, сГ. труо. трухлйна, Г. Ьес ЙЇЇоЬес, ЬаЗ тосСфе 0ііісё, рагз риігіба. трухлити, лйм, у. ітрГ. (аиіеп, риігезсо. трухлост, трухлости, Г. Ьіе §сшіпір, риісебо. трухл.ён,е, п, ЬаЗ ДШЬесп, риігог. трухнути, вём, уібе трухлити. труцкавица, Г. кад се кола врло труцкаіу, н. п. по смрзлу путу, ЬаЗ 0фцЦеІп (ІШ ШЗадеп), диаззаііо. труцкан>е, п. ЬаЗ 0фцЦеГп (іт ШЗа^еп), чиаззаііо. труцвати се, кам се, у. г. ітрГ. юесЬеп, диаззог. труший, на, но, н. п. хл>еб, ^Геіеп-, ГигГигеиз. трушница, Г. (у Бараки) трутни, хльеб за псе чобанске, &ІЄІЄП&С0І, рапіз ГисГигеиз, сГ. отрушница. трцало, п. (у Боци) уібе цртало. трц врц, іпіег]. »оп Ьес іВесіедепђеіГ еіпеЗ Ьисф <$іптйсре ипЬ §садеп иеЬесшіе[епеп, бе Іег^іуегзаііопе сопуісіі, сГ. трт мрт. трч на пол>е, шет у кућу (бнће ноћас), ІФеЧ§АІЇ їйс Сасісеп, аіуиз Йиеі:. трчаіье, п. ЬаЗ Саіфеп, сигзиз. трчати, чйм, у. ітрГ. [аніеп, сигго. трчилажа, Г. и.т. ЬаЗ Кйдептаиі, ћогпо тегніах, трчкан»е, п. сНгв. с. трчаіье. ТРЧКАРАН.Е, п. уібе трчкареіье. трчкарати, рам, у. ітрГ. уібе трчкарнти. трчкарёіъе, п. біт. с. трчаіье. трчкарнти, трчкарйм, <Мш. о. трчати. трчкати, кам, у. ітрГ. біт. с. трчати. трчкё, (у Рнсну) трчећи, ІаиїгпЬ, сиггепз. трчу.ъак, .ька, т. сГ. внсу-ъак (само у оно] загонеци). тршліика, Г. (у примор.) уібе трека. тршнат, а, о, (у Паштр.) уібе трснат. тршчак, тршчака, т. 9їсфсзеђй[ф, агипбіпеІит, сГ. рнт. ту, Ьосф Ьа, ізііс. тубити, бйм, V. ітрГ. уібе тувнти. тубл>ён>е, п. уійє тувльен>е. тзибк, т. (у Ц. г.) мали сирчнћ, што седа]е д]ецн, еіп СаіЬфеп ^сі[е, еіп ^аЗфеп, са8ео1ив. тзвитн, вйм, у. ітрГ. памтити. тувл>ёеье, п. уібе памћеае. туг*, т. Ьес ЗіорСфгоеіі (аіз5ђсеп(їапЬасіе Ьес іцс!і(феп ^>а(феп), іпві^пе саибае едиіпае: паша од два туга. туга, Г. і) туга ме ]е, еЗ (фаиЬесі тіф, соћоггезсо : Ђе ]е сама, а не нма друга, Да ]е нн]'е од горнце туга 2) туго и невольо! \аді Ьіе ишійіді, абес ішшес ІіеЬепЬе 9)?иііес ^ит ^іпЬе, ЬаЗ фс $итт ес ипЬ 97 о Г ђ тафі, сопуісіит таГгІ8 атапіів іп іпГапІет. з) нема ни туге, т. ]. ништа. тугаЛіИВ, а, о, їіђеііф, ІіІіПаііопет ае§ге визІіпепз, сГ. чкакл>ив. тугованіе, п. ЬаЗ &1адеп,ЙВеБГГайеп, Іатепіаііо туговати, тугу)ём, у. ітрГ. гаеђІІІадепДатепІог. туговати се, тугуіём се, V. г. ітрГ. Иадеп, Іатепіог: Поче им се Чупнћ туговати туговина, Г. (у Боци) као туга, туговаіье, Ьес 0фте% боіог, у ово] пословици: Трговина неком буде туговина. туда, ђіесЬисф/ ћас. тудар, уібе туда: Не пеки ми шатор тудар Т'УДар паса челеби)'а Му]'о Тудар паса Биглић Усеине тудешак, шка, т. (по )'угоз. кр.) уібе Ни)емац: Пи)е као Тудешак. тудешкй, ка, ко, уібе Н«емачки, тудешкисьа, Г. уісіе ІЬемица. тудилер, уібе туда: Туди)ер ми мину Млад зунак на кон>а туб, туђа, ђе, (туђй, ђіі, ђё) (сешЬ, аііепив. туба, Г. Ьіе $'гайЬе, аііепа: їіш туђа! ту'бкіье, п. ЬаЗ 0фатеп, іБесіезепДеіп іп еіпет (сет'оеп браи(е/ уегесипІіа іп бото аііепа. ТУЪЕР, уібе тудиіер Еда би се туі)ер одбранили 48