Srpski sion

Б р. 3.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 39.

равм скол ка д-ћллтелел\а прТдти плодм еги> : ii 6л\ш{ Д^ћллтеле р л i. vi' к 7, бгч), оклго уБи> вншл, оклго же у-сишл, оклго же кл/ИшТ{л\х побишл Пре него што покажемо размкттеНМ1С црквенословенско у иоследњем стнху, споменућемо шта значн точило. Покојни владика Никанор Грујић замерао је у сво јим „ПрпмЂтвама" на нревод новога завета од Вука много што гата, што ннје имао право, а где би могао учинити какву малу примедбицу, ту је превидео. Тако је у овом стиху нревео Вук „и ископл к-а иел\ж точило": „и ископа у њему иивницу У грчкој матици гласи то место у.а1 шдуЏу IV ссутф А>; ј >ог. Л>]}<ос гласи латинскп [огси 1аг, а Лутер немачкп каже сИе Кекег. У чешком преводу стоји: а ^кора1 V п1 рге$ у словеначком по Кизмићу гласи то место: 1 згкорао је V пу1ћ ргезо, а у руском: устроилЂ вђ нем-в шочило (сНе Ргеззе). Из свих ових иревода, а особито из матпце види се, да словенско точило значи сПе Ргеззе, тесак. Да богме да тај тесак није изгледао као што је данас Раушенбахов тесак (ШеЈпргеззе), јер норед њега данас се и код нас још гази у кесама у кадп, на таквом је теску морао битп налик и тај тесак који ее сномиње у споменугом стиху у глави 21. од Матеја. А Вук је гиочило нревео речју пивница , што значи с1ег Ке11ег (1111 Х/Уетђег^е ке1ђз(:). (Види

КБИЈК Пространи Катихизис православне цркве : I део : о верн ; II. део: о надеждн и љубави. Написао Т1. Ђ. Вукибевиб, за више разреде народних и за нпже разреде средњих школа но припознатим најодабранијим у духовној књижевности правосл. цркве делп ма. Панчево. Наклада књижарнице Враће Јовановића. Цена првом делу 30 новч., другом 30 новч. —

Вук речн.) Што се пак тиче ргцмшуменнк, имамо нриметити, да је у 35. стиху и елиш д-ћллтме рлвижж еги> ово рлвижх велики русизам. У руском језику акузатив плурала пмају супстантиви, који значе нешто живо, увск једнак генетиву плурала. Али у ста ром словенском а и у црквенословенском има акузатив плурала у споменутом случају свој еамосталан облик као што је то уопће познато. Зато није требе наводити примера нз старога словенекога језика, него ћемо само навести иример из цркве ноеловенскога језика. То споменуто место гласи у црквенословенском јеванђелију штампаном у Москви год. 1755: и ел\ше д-ћллтЈле р л в м еги>. Из тога се внди, да су наше црквене књиге старијих издања штамнане у Русији нравилније но језику од доцнијих издања, која су пуна правих русизама. За нотврду споменућу још једно место. У црквенослов. јеванђелију од год 1864 н год. 1875 гласи у I. глави од Јована 11). стих овако : И с'|"б естк скид4тлстко 1и>лнноко, егдл посллшл жидоке Ф 1ергЗсллил\л i I р I е к 'А ii Л 1 1" i т и> к % дл КОПрОСАТЖ его То место гласи у црквенословенском јеванђелију од год. 1755 овако: И сТе естк скид-ћтЈлс гко 1илмноко: егдл посллшл жидоке IV 1ер8СЛЛИЛ\Л i I р е ii ii ЛСВТТК1, дл копрссат-а его. И овај је нример исте нрироде као и прећашн.н. Јован Шивановик. В Н 0 с т. Изјашњење св. литургије од Н Ђ. Вукибевиба. Панчево. Наклада књижарнице Враће Јовановића Цена 50 нов. Српском свештенику осим цркве, у којој он ио светом и узвишеном иозиву своме, силом живе речи учи и тумачи божанствени наук Спаситељев, отворено је још једно широко иоље спасоносног и нлеменитог рада — у школи. Васколика омладина у данашњим вероисноведним и