Srpski sion

Стр. 40

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 3.

државним средњим заводима, а нарочито на основним комуналним школама, које нису од користи ни с верског чи с народног гледишта — а с тим ће бити на чисто сваки који устројство тих школа нознаје — новерена је данас свешшенику-кашихеши, који је главни провађач религиозне наставе. Религиозна настава имала је од увек и имаће свог високог значаја у школи, у којој ваља и иначе да је васколика настава и дисцинлина проникнута страхом божјим, као почетком сваке мудрости. Развитак религиозног, верског и црквеног чуства важна је и, можемо рећи, врло битна потреба народна. Тешко ли си школи, народу и држави, аоја ову страну образованости не развија као што треба, или је запоставља, или је на иоследње место ставља. ,Ј)еп ЛеИдитвичГегпсШ Шззгд 1>е1геЊеп, ћел8з(. тИ зс^1е"пгдет Уег/ст ипЛ дгаи&гдег ЖпзГегтзз а11е ТУгззепзсћа^еп бе<1гоћеп. Т)ег гетГ сИе Зпппе тт Штте1, Иег пгтт1 &ет Јаћге &еп РгпћИпд, гсе1сћег с1еп ВеИ 1опзип1егггсШ аиз &ег 8сћи1е кег1аппеп ос1ег гћт ете иШегдеог(1пе1е 81е11ипд апжгзеп моШе." — Ове речи умнога Троцендорфа истините су, биће и остаће истините у свако дооа. Па кад добро уочимо прилике и иојаве данашњег духа времена, који инФлуира државу и њезино законодавство; кад добро проучимо правац, тежњу и смер дапашње модерне науке (а наиме безконФесионалне педагогије), која се огледа то у мртвом слову, то у живој речи, онда, ако нисмо код рођених очију слепи, мора нам и сувише јасно бити, каквим очима треба црква да прати науку свог божанственог осно ватеља? Колико треба да је будна и опрезна ? Еолико јој снаге ваља заложити, колико јој се ваља борити према свему ономе, што хоће темеље њезине да подрије ? Колико јој треба водити озбиљна рачуна и жива надзора о ономе, што се пише, учи, прича и нриповеда у име њезино ? Колико треба да су јој слуге њезине снремне и оружане и каквим жаром одушевљења ваља учитељи вере да полазе на свој племенити и узвишени посао, који је заиста голем, тежак и с тешком одговорношћу скопчан. Прилике у којима се данас црква налази и црквени живот креће, ишту велика надзора, нажње и опрезности. Али ннје наше овом нриликом расправљати ову иначе благодарну тему, јср би нае то и

сувише далеко одвело. Писано је то у нас довољно и доста лепо. Ко хоће да загледа у невоље и стање религиозне наставе у нашим основним школама, нека прочита красни чланак г. М. у некадањој задарској „Истини". („Истина" бр. 4 и 5. 1885 г.) Пред нагаим очима друго је нешто, што је гакођер од великог интереса. Да религиозн * настава буде од успеха, које треба тражити не само између четири школска зида, већ у доцнијем животу, треба сем чврсте воље и оданосги учитељеве, згодан и добро удешен учебник. који се даје у руке ученицима, а ког они и после у кућама чувају на овда онда и преврћу, те по нешто што им се допада и траже. На пољу нпше црквено-гаколоке књижевности а на име катихетске, опажамо у потоње доба вигае живости и вигаа интереса, да се катихизис литерарно и у ирактичкој настави колико је год могуће, боље обрађује и о1ради. Катихизиси се иигау, прерађују и удешавају. што је знак, да се и код нас долази до уверења : е је било дубоких оскудица, ваља дакле тражити нечег не само новијег, већ јачег, бољег и удеснијег. Ми емо Срби на овом пољу доста доцкан почели. Свима нам је. држим, довољно позната, снсгема некадање, стародавне религиозне наставе и голема кубура са незгодних и старих учебника, како по материји и излагању саме материје, тако и са правонисне ијезикословне стране. Како се на овом пољу радило, кад, како и какви поникоше катихизиси, и како се обрађиваху, у онгате крагку историју катихизиса, лепо је образложио мој иогатовани брат г. Дим. Руварац, парох земунски, у чланку своме: „ Кишихизиси за иравосл. Србе у XVIII веку ". (Види „Хришћ. Весник" бр. IV- 1890 г.) Часг и хвала свима трудбеницима на овоме пољу. Но држим, да ћу смети рећи, да је у нас у новије доба на пољу катихетике, нробио и прокрчио нута, одлични педагог, честити управитељ сомборске препарандије г. Никола Ђ. Вукжћевхкћ. Таленат, велика љубав и оданост према учитељском позиву, увеџбаносг, недагошко знање, добро развијена вештина дидактичка и методичка, е једне стране, а добро познавање догматичке науке, исгорије, цркве, њезиних обреда, верзпја у св. иисму, с друге стране, јссу врлине, које красе овог вредног и марљивог васнитача и насгавника, које стоје у ње-