Srpski sion

Б Р. 3.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 41.

га у хармониЈИ, те га начинитпе, да Је заиста у пуном смислу речи — аб^бау.пу.ос;. У то доба, када се г. Вукићевић лаћа потежа посла, да нам свима помогне по своме најбЈљему знању и умењу, задахнут големом љубави према св. вери и цркви, прожман особитом побожношћу, у то се доба двдсу на њ прекори усменн и писмени. Замераху му, што се као световњак хвата посла, о коме је ето говор, и што у својим књигама поред црквено-словенског текста, приводи српски. Јест, г. Вукићевић је свешовњак, али сви они који му чињаху замерке не могаху наћи ничега „еже бн главизнамЂ православнагш в4роиспов4дашн противно 6б1л >." Да се најблажије изразимо, доста ]'е зло, кад се не нађе пре њега нико из вишег клира, који би засукао рукаве и учинио на овоме пољу оно лико, колико ј - е учинио Вукићевић. А што се тиче превода текстова св. писма на сраскн, тај је неопходно нуждан, особито данас, кад је на грдну штету цркве, црквено-словенски језик из српских основних школа особито комуналних истиснут. Коме се то у своје доба није доиадало, или се може бити и данас неће допасти, нека свом силом свога ауторитета, на месту где треба поради на томе, да се црквено-словенском језику поврати његово земљиште, те ће му и црква и народ бити вечито обвезан. Овом нриликом не обзирем се на Вукићевићеве катихизисе за ниже разреде ооновних школа, кој"и су такођер добри, и но којима се даје лепо радити, као што је сваки ко се њима служио и служи, искуслти могао. На око узимам најјачу работу његову, а то- су, горе обележене књиге, намењене вишим разредима основних, виших девојачких и средњих школа. Пространи катЕхизис I. део: о вери. У уводу његову налазимо иојам о иравославном кашихпзису. За тим је речено о : Ђожијем ошкривењу, шта је, како се оно међу људима чува и раснростире. Напоменути су и леио изведени извори за катихетичку науку. Протумачено је св. писмо и св иредање ; подела св. писма, и

побројане наЈ - знатније књиге старог и новог завета, и у кратко речено шта у сзби садрже. Основа, по кој'ој " је изложена наука вере. символ исписан је цркв. словенски и протумачен код сваког поЈединог члана српским језиком. Цела материЈ 'а овог дела катихизиса базира се на симв >лу и св. писму. Како догма, која се у поједином члану символа вере садржи, тако и историја догме те, јасно је и лепо изведена; ар гументи су бирани, снажни и према иредмету добро расноређени и удешени. Учитељу се пружа лепа прилика, да код свак~ог члана може са ученицима својим ирореиетирати опширније библичне повести нов. завета, и том нриликом опробати ученике колико су занамтили из нрошлих разреда, иа што је може бити заборављено, надокнадити кратко и језгровито. Лепо и опширно, брижљиво и разумљиво обрађен је ЈО. члан символа вере — о шајнама. Нарочито је иространије оиисана и изведена тајна св. Евхарисшије, нрипрема за њу, и њено обављање. Ова је нартија тако подесна и згодна за ученике, да је ваља сваком приликом у очи св. причести с ученицима добро нроћи, па неке ствари и на памет научити, особа *ч) ону лену и дивну молитву, пре нег што причасник цристуни св. чаши. Једино што остаЈ - е учитељу самом, да у овом делу катихизиса сам обрађује и катихуменима образложи, то су разлике у символу вере, између наше и римо-католичке цркве, коЈ'е свакако учениц -, и ако у кратко, треба да знају и нознају. Није лак иосао катихетички материјал свести у добру систему, обрадити га онако као што сама светиња и важност и узвишеност нредмета иште и захтева. прииазити на суптилност догматичку, не учинити је одвећ дугом и сухопарном, и по памтење тешком. Ја држим да ћу смети рећи, да ј 'е г. Вукићев'ћ све ово разумео, леио удесио и разложио, нитања добро Формулирао и одговорима прецизно суштину изложио. (Свршиће ое.)

1" Н И К А Н 0 Р архиепископ херсонски и одески. РОЂЕН ГОД. 1527. ПРЕМИНУО 27. ДЕЦЕМБРА 1890.

ио свиЈет познаЈе неооичног и чудноватог Л. Толстога* И код нас Срба принаљена му је воштаница, и ми смо сс иожурили,

да му код наше куће подигнемо храм, у коме ћемо се клањати њему, Толстому и толстовштини! А имамо ли Никанора, имамо ли вјераог и