Srpski sion

Стр. 72.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 5.

ме као мој досадан.и старешина свагда код моје више власти најнаклољеније :заступати изволесте, те ми тиме утрсте пута да сам до овога звања доћи могао. још шта више имадосте труда и зарад избора мога, иа ето и сад зарад уведења у моје ново звање, које и ваша високочасност обавља, и у које и мене сада нменом Ње говог Високопреосвештенства Господина Епископа нашег изволесте увести. Па захваљујући се Вама, који мн н до сад, као старешина, мој нријатељ бесте, молим и од сад, да ми, као друг, мој пријатељ останете — молим с гога, што јако ценнм пријатељство Баше, пријатељство мога досадањег доброг старешине, а у будуће мога по звању одлпчнога брата и друга! А сад, да се захвалим н поштованим бирачима мојим: Свештенству, коме ћу бити по чину старијн брат, Световњацима,

којима сам по положају опет духовни отац. Вама дакле драгп п иоштовани бирачи, одавде и са стране, који с таким поверењем изабрасте мене за свога нроту, да ће ми исти избор бити за сва времена највећа морална награда моја, коју сам игда од вас задобити могао — вама дакле, нека је вечна хвала са тим уверењем, да се нигда осећај захвалности у срцу моме угасити неће према вама, који доведосте мене међу вас, међу своје, међу оне, са којима сам тако рећи век провео. Бог дакле нека је свуда с вама н са вашнма! У кући, нека вам се мир п задовољство шнри; у телу здравље и снага; у души бесконачпо спокојство, а у срцу непомућено весеље нек вам стална места ухватп — а дуг и сретан живот нека вам је од Бога дар. То Вам жели ваш Мнлош, по вашој вољи садањи иарох и ирота ваш, са речима: живели !

р(цм1<ттеши€ иккотортјнхк уђст Јов. гл У глави IV. од Јована гласи 9. стих у црквенословенском јевапђелију овако: Глаголд ел\в жжа ОалирАНкЖА: какш тм ЖИДОКН1ГА СК1Н IV ЛШ1Е ПНТН ИрОСНШИ, ЖЕНК1 (тДМДр/МШНИ С в ЦЈ Е И ; 1Н ПрПКЛСЛ10ТГ.0СА жн дове О д м д р ан л\%. Тако гласи у јеванђелију од год. 1864. и 1875, а у јеванђелију од год. 1755 гласи то место овако: Глдгола ел\!$ женл Оал^арднкшА : клки> тм жн ДОВННХ СК1Н IV лине ПНТИ просиши, Ж(НК1 слМДрАНКЖИ С^фЕН; IIЕ НрНКДС.НОТГ.ОСА ЖИДОБЕ СЛЛ\Лр Овде имамо две ствари да разјаснимо. Прво имамо споменути, да је женк1 ОлмлрАИК1НИ с 8 ц| 6 н генетив, где је рап. ргаез ас1. с^цјен велики русизам Ово с^цин гласи тако као генетив по изговору само у данашњем руском језику, а у црквенословенском језику мора гласити с^фТд, као што је у опће иознато п као што се види

[» СД01ШЉСК7»111>Л« жклнгедмнхЋ IV. 9. у истој овој глави Јовановој у 14. стиху: но водл, !оже л37, дллдх емЗ вЗдетх в г л нел\х ИСТОЧНИКХ КОДК1 Т(К!5ц11А КХ ЖНКОТУ. К'ћчнк1и. Дакле тек&цј Т а , а не текгЗфж, које би било велики русизам, као што је женм са л1арАнк1нн с^(нн. У старим словенским јеванђелијнма употребБен је у овом примеру номиналан облик. Тако у асеманову јеванђелију гласи то место : Кдко ти нн>ден см нросншн пу мене ннтн жснтј слмлрпнмнд сљ ш гд. Гако је и у остромирову и маринском четверојеванђелију, а у пикољском јеванђелију има сложен облик као п у црквенословенском и гласи: кдко тм шоден си оу меме пмтп иросмшм, женн слмдрт.импе соуштсс ? Ово соуштее гласи старословенскн сљштлн, рускословенски с5ф'Гл, а право рускп по изговору с $1|1 ен . Дакле у црквенословенском место жжкј сал1лрднк1ни с^цјен , где је с$ф{Т| велики руснзам, требало би да гласи женм СЛЛДДрАНКЛШ С^ЈЈЛ/А.