Srpski sion

С тр . 154.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 10.

ликовати сталношћу већ ради самог характера свог, не могу је усвојити сва времена II сви народи. Но осим те очевидне неспособности морала, основаног на појму оићег добра, има се споменути још тај недостатак по коме се мора тај морал признатн као са свим непрактичан, који се не може применити у обичном животу. Искуство нас учи, да није само могуће радити, већ врло чесго човек баш ради са свим противно друштвеном добру питересу тога друштва, у чијој средини живн п с којим је најтешње скопчан, шта впше ради баш на штету друштвеног добра. које више или мање јасно и тачно одређују друштвена иравила. И тако ви димо с једне стране, да је историја сваког човечијег друштва препуњена нреступима проти« друштвеног добра, које је јасно и тачно назпачено у друштвеном законодавству, те по томе јасно и приступачно свпма н сваком; — с друге пак стране још у већој мери препуњена је таким преступима против истог друштвеног добра, које пе може предвидети никакво па и нп само пајтачније законодавство и које баш с тога друштвени закони и не отклањају. и ако у исто доба цело друштво и сваки поједини члан истога јасно види несагласногт таковог делања са појмом општег добра. На таке појаве у друштвеном животу, које се налазе свагда и свугде, морамо нарочиту пажњу обратити с тога, што исге (појаве) са свим јасно откривају двојаку неспособност морала друштвеног добра према људском животу. С једне је стране јасно. да идеал друштвеног добра — кога схваћа у дпста тесногрудом смислу опћег интереса познато друштво у

реченој држави — свагда се иоказао тако нејасан и неприступачан, да друштво поред свију напора, да потање иацрта свој идеал, не може никада то са свим постићи; те по томе у том идеалу поред све привидпе савршености, ппак има места, где се може угњсздити и делати лични егоизам на штету друштвеног добра тако, да само друштво осећа на себи повреду од тих егоистичних утицаја, но нема средства, да их може јасно приметити са гле дишта свога идеала. С друге стране Факт, — да захтеве опћег добра, ма да су најјасније одређени, непресгано узнемирује утицај егоистичних побуда, — сведочи нам, да чуство онћег добра нема баш никакве моћи у борби против егоизма. А та немоћ није нека времена, случајна по јава, која би се могла разјаснити каквим временим условима друштвеног живота, као на нример слабим просвећењем, као што веле проповедници морала солидарности или ненормалним — социјалноекономским одношајима савременог друштва, како веле социјалисте. На иротив, немогуће је толико доказа дати, да ће с развитком просвете, уништењем битних облика друштвеног живота — са свим подрнвен бити и лични егоизам и да ће чуство ошнте човечије солидарности поетати опћим и јединим извором делатности за свакога Човек као чисто ириродно суштаство без икаквог надприродног освећења јесте искључиво егоистично суштаство. без ика квих виших лобуда и комбинација — као и свака друга животиња. По томе једини потстрекач у раду његову може бпти само чуство самоодржања, чуство личног егоизма. (Наставиће се.) :-т$Ф<ЗГ_Ј^> —г >-§»<■-

К&ИЖЕ Нарловачко владичанство. 11рилог к исшорпји сриске цркве. Написао Манојло Грби-к , катихета и нроФесор срп ске учитељске школе у Карловцу. Ињига прва. Карловац 1891. Штампарија Карла ХауптФелда. Стр. ХП и 318. Цијена 1 Фор.

В Н 0 С Г). 50 повч Књига се добива код писца у Карловцу (Каг1з1 :ас](;) у Хрватској. Писац ове књиге, г. Мане Грбић, сретан је, или боље да речем, заслужио је срећу, да „насога" књизи његовој потаигае нпјстарпжи, најозбиљнији нага историк, г. архимандрит Жлари-

*) Но овлагаћељу и дозволи нашега сурадника, г. проте ч професора Јована ВучковнКа , доноепмо и за наше читаоце ову оцену, која је прво изишла у 8. броју задарског диста „Сраски Глас " од год. 1891. Уредн.