Srpski sion

Б Р. 10.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 149.

свој свети рад, и тиме му пружао велику олакшицу у тегакоме задатку. Осим тога сваком је приликом народу лијепо и просто тумачио небесне истине. Године 1866. довршио је уређење парохија и набавпо дотичнијема свештеницима ређистре, те и они од тада записују случајеве у парохијама, и протоколирају списе званичне нарави. Непрекидни послови одалечилп су митрополита Илариона од читања књнг* п листова. Али је он поред тога достојну цијену и поштовање одавао науци, и кроз цио свој живот помагао је њеном развитку. А да би бљесак њене свјетлости ласније засијао у милој витегакој домовини. највигаом приволом Њег. Височапства Кнеза Господара Николе I изаслао је године 1867. једно повјеренетво, у лицу: протођакона Филипа Радичевића, и сенатора Риста Богаковића, да: „прегледдго све потреве цркснпЕ и дл пспишЗ ска дкпжнлдл н нЕдкижнл! л довра коа цркки принадлеж!?"*). Па видећи, из поднесеног му извје шћа, да су прихоли манастнрски доста знатни, разјаснио је калуђерпма: какву би заслугу стекли за домовину, кад би чисте манастирске приходе на олтар просвјете принијели. С тога су обзира калуђери усвојили његов приједлог и ограничили себе с неопходно нужним дјеловима пмовине. Земље манастирске, гато за своје потребе нијесу задржали, дали су под владиним надзором народу : на кесим (т. ј. под најам) те их с мјесним заступницима владиним: над гледају, новце скужавају, и од њих за го • дигање издржавање на сваког јеромонаха заустављају по 150 зл. талијера, на игумана и архимандрита сразмјерно толико вигае, а нреостатак нрилажу олтару про свјете. Овп приходи номогогае витегакоме нрепородитељу Црне Горе Кнезу Госпо дару, да на скоро закити богохрангшу своју државу са 56 основнијех гакола. Али граница му за њен развитак није била јепархија, него га је морилч брига за просвјетни напредак браће изван њеног оисега**). II својијем упливом у Ру*) В. пис. Сен. 9. Новем. 1867. год. **) 0 томе нека служи као довољно свједочанство: писмо општества подгоричког, које одријечи до ријечи глаеи: „Ваше Високопреосв.,милостиви Архипастиру ! Право-

сији и Србији чинио је, те су многи ђаци добнли више образовање, којијем служише и служе, и себии Српству на корист и славу. * * * Када оно 1875. год. благословена српска пушка у Невесињу пробуди Европу и навјести будућност српску, тада се на Цетињу основа „Добротворни комитет". Ш њиме је тијесно спојено име Иларионово, јер је он био његов предсједник. Комитетова жива дјелатност у велике је олакшала муке обескућеној српској сиротињи Само из славне братске нам Русије дошло му је до 100.000 рубаља за подјелу херцеговачком и црногорском народу. Одјек пушке доброгласнице загријао је особитом радошћу српски народ гдје га год има; он је вјеровао, да ће му се из те борбе извити на високо и придружити славама једна нова слава, али је и знао колико ће муке и крви стати браћу нова српска слава, па се је натјецао, да јој помогне оним. чим му је дозвољено било; мјеште мачем и десницом: тешко зарађеним новцем, одјелом и мелемом за љуте ране.*) И ови приходи чине славна општина подгоричка са особитим вадовољством радује се, што је В. В. Нр дозводило послати нам учитеља г. Димитрију РадетиКа, Вашега сестрића, при том радујемо се што смо се удостојили Вашега Архипаст. писма добити, зато Вам благодаримо као Архипаст. српске цркве и надамо се да ћете нам свугдје у помоћ бити као добротвор и велики пријатељ нашега народа. Нравославна општина, В В. Преосвешт., примила је Вашега сестрића с' радошћу, и одредивши му половину плате које добивамо од Внсокославне Русије, а при том одреднли смо Захарију Радетићу, (мислим да се је писцу овога писма овдје украла која ријеч), будући пак нам су од потребе два учитеља за нашу дјецу, која се обучавају у овој општини, јер је број дјеце велик, а при том г. Радетићу придали смо од цркве 500 гроша, то се цакобраћамо и препоручујемо да нам г. Радетићу изволите извадити помоћ од миле нам отаџбине Црне Горе, или да му Ви од куд друге помоћи дате; јер је Вам познато да ова наша општина врло сиротна, у стан.у није више дати, а г. Радетић се примио за учитеља подгоричког на захтевање правосл. општине па ма и за малу плату, само да буде напредак наше дјеце. К Вама се још и то обраћамо, да нам задовољите школске потребе, које буде Ваш сестрић захтевао. Препоручујући се и припадајући кољенима Вашег Впреосвешт. и љубећи Вашу св. деснипу јесмо на свагда Вами вјерна чеда, у име цијеле општине подгоричке, јесмо и јесмо, најпонизцпји слуге : У Подгорипи -25. Августа, 1873. Парокг П. Зихарил ПоповиКт,, Лука НенезиКг, БраНа ГвозденовиКи, Васо ђорђвн Вук, Глиго РадовиИиБ, Арсо Радичевич. Дко Бошков." *) Да моје поштоване читаоце потсјетим на оно оду шевљење српско, доносим овдје писмо митровачког женског одбора, ко.је је митрополиту као предсједнику са лијепим прилогом за мученичку браћу стигло. Гласи: „Његовој преузвишености г. митроп. Илариону, пре-