Srpski sion

Стг. 26(3.

„СРИСКИ СИОН."

В р . 17.

правде и слободе. Као што је пролећем кад се из јутра сунце рађа, у ирироди све живахио и весело, таково прољетно весеље донело нам је рођење ускршњега суипа. Народ Израилски бијаше кло нуо духом. Ни пророштво у облику сталне службе, ни царска власт не одржа тгокрацчју. Гњев Божпјн изли се па неиослушни народ јеврејски, на је кроз векове тумарао страннутицама Мирисно двеће старога завета прозебе и уве иу, увели листићи нросуше се а корен захватп љута боља Старо египатоко грч ко, рпмско и персијанско знање и умење изгубило је • свој сјај. Овлада неморал. раскош ухватм корена сујеверје, а човек изгледао је у свом религиозном, моралном ц социјалном животу као окресано дрво на пустом земљишту. Душа му би.јаше застрашена а срце празно. Требало је да га неко нодигне н да му номогпе али та помоћ није могла бптн са стране иростог човека И гле, вас

кресењем Голготског мученпка граиуло је човеку право пролеће Он васкрсе за наше онравдање, освећење и јединство са њиме, он разви моралаа чувства у човеку иоказав задаћу и сврху нашега живота својпм узор животом ко.јему има мо наш живот приближити и ио њему нашу вољу и деловање управљати. Човечје тело постаје део Исуса Христа и дом духа св. по речима св. писма: „Не знате лп да су телеса ваша уди Христови ? Или не знате лп да су телеса ваша црква духа св , који живи у вама, којега имате од Бога и нисте своји? Јер сте кунљени скуио". (I. Кор. 6. 15. 19. 20) Завршујем данас ово неколико речи, са жељом, да увек проводите живот достојаи вашему нозиву овде на земљи, јер само ћете онда моћи као чланови и део ници плодова васкрсења Христова, рећн са свим ноуздано : „Богу хвала који нам даде победу кроз Госп ода нашега Исуса Христа I" (I. Кор. 17. 57). Г—'1.

ПРОПОБЕД НЛ ,ДВЕТИ".

„СЗслннл Он$ Д кдок!5 Б л ГНЈНХ ГрАДМП КО НЛ\А Гдне, ислннл вмшниух". Ш/ (Мат. 21, 9.) )пближ} т је се нразник „пасхе", наступају 1ани љута страдања, примиче се час горке смрти сина божија. „Јагн.е божије" ■ да изврши своје послање — иде у Јерусалим „на заклање", да иринесе себе на жргву за грехе људске И да би дословце испунио „закон и иророке," он „иде кћери Сионовој кротак", иолази и улази у Јер) салим „ с -1'. да нл ослати н жревдти", које му доведоше два ученика његова. На том нуту у Јерусалим пратиоје Христа многи наро 1 , од кога су једни застирали хаљине своје ио путу, којим Ке „цар кћери Сионове" нроћи* а дру и су резали гранчице од дрвећа и бацали исиред њега; а сав народ иоздрављајући га весело клицаше: „СЗсдннл ОмнЗ Длкидок$, г.ллг0сл0ш1х ГрАДКИ'1 во нлла Господнј: шслннл ко кмшннуг". Дошав у храм Хриетос истера из њега све

оне, који су „дом молитве" иретворили у „пећину хајдучку" ; а за тим као и свугде, тако и овде лечи болне и оелобађа недужне. Видећи гдавари (вештенички и књижевници почињена чудеса, и слушајући како народ и деца поздрављају „нророка из Назарега" човека, кога они мрзише сво\1 силом душе своје и коме они већ од дужег времена о глави раде, напунише се гЕБевом и пристунивши Исусу рекоше: „Чујеш ли шта ови говоре?" Но Христос пребацујући им, што се они чуде том ноздраву упућује их као људе вичне књизи на закон, и напомиње им оно, што су пророци о том написали рекав : „Нисте ли зар никад читали: из уета мале деце и оне, која сисају, начинио си себи хвалу?" па још дода: „ако они ућуте, камење ће нроговорпти", доказујући, да се то пророштво према њему као сину божијем испунити морало. Влагочастиви Хришћани! Чули смо из наведене повести св. јеванђеља: како се Јерусалим изненадио, зачудио и узбунио необичним, до тад нечувеним ускликом и ноздравом наро-