Srpski sion

Б р . 19.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 295.

круга" око главе ; икону Мојсија са две камене таблице, на једној Ш. а на другој VII.=Х заиовести, То је по римском учењу у место православног IV. и УТ-=Х; дочим Ново-Јевреји уче V и У=Х. и т. д. Колационирајућп живопис наших св. и кона, израђених у новије доба, са оним из атонске и старе византијско-српске школе, који је сачуван донекле још у неким нашим манастирима наћи ћемо голему днФеренцију. На први поглед опажа се на лицу тих икона са свим друга карнација, пуна достојанства и смирености, нуна све тости и тајанствености. Лице светло, жуто као восак; очи, огледало душе, отворене казујући саму љубав и самоирегорење спрам Бога и ближњ^га свога. Позптура тела, скроман, поугасит колорит слике изјављује прецизно схваћање оних речи које је изрекао један црквени учитељ: „Као што ти, Јудеју, поштујући књигу закона, не поштујеш кожу и мастило него слово божије, које је у тој написано; тако и ја клањајући се икони Христовој, не клањам се дрвету и бојама, не, него у том неодушевљеном изображењу Христовом хоћу да се клањам самом Христу". Па кад сви знамо да јест и да тако бити мора. не смијемо допустити сликарској Фантазији, да на њу код сликања св. икона утиче конјунктура данашњег модерног века, а све што нам је остало коректна од старине, то да је, као бајаги, обсолетно и преживело. Истина, има појединих људи, па и читавих нација, које су заволеле и усвојиле по гдешто, но томе ћефу не може бити места у цркви и на свештеним предметима. Православна црква захтева једа ред за свагда, да се уметници држе у најстрожијем смислу антиквитега т. ј. старине. Желети је, да сва наша стоварншта св. икона, наше књижаре о овом озбиљно промисле, и да се постарају како ће у ;

будуЛв расародаваши иконе израђене иошиуно и ио ироиису наше иравославне сриске цркве. Ово су дужни чинити наши пре нродавци у иптересу православља и у интересу Српства. Данас може сејошнаћи на тим стовариштима св. икона, које не одговарају са свим захтевима наше истнните цркве и које би само ггнцапз шисапсЊ могле бити чисто нравославне. Рекшифакација оваких икона нужна јенасваки начин, и шо шим нужнија, ако се жели стеЉл иошиуно иоверење и иреиорука оних који су иозвани, иа који су и вољни да иазе на иравославносш у нашој г^ркви, а шо су: њезине духовне власши и њезино свегишенсшво. С похвалом наиомињемо овде: посланицу црногорског митрополита; забрану пакрачке епархије у погледу икона у књизи , Апостоли и еванђеља у празничпе и не дељне дане преко целе године, с преводом сриским и са више одабраних слика из св. писма; од енископа Платона. Издање српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. 1885." Годину дана прије тога издала је иста књижара „Приповетке из старог и новог завјета са тридесет слика " које су скоро скроз изображене по начину римске цркве. Обе забране датиране су у Пакрацу 12. Фебруара 1887. број 112. Вредна је књижица: „Православност у данашњем црквеном живопису у Србији " од Михаила Валтровића. Београд. 1886 ; књига „Главнији моменти из историје хришћанске ставрограФије." Написао Јован Вучковић. Задар 1890. Дао Бог налазили ми у будуће и ви ше таких људи и таких радова! Лепо је рекао св. апостол Павле: „БодрстЕЗнте, стоит« кж к -ћр-к, мЗжантесА, утврсждлнгесд".... (I. Кор. 16. 13.) У В — цу на Благовести 1891. Г—ч.