Srpski sion

Бр. 30.

„СРПСКИ СИОН."

с моштима памештали нред олтарем. ил где било у цркви; људма заслужнпма, несвецпма , места гробу правили у цркви и врх гроба металн светла од светиње обележја да им се за гроб знаде и знамен буде впдљив поштовања и цене трудова им и задужбина — за углед и за пример сво.јим млаћпма и потоњпм нараштајима. У те беле манастпре свет је српски долазио, к'о и данас, у добрп час, што долази — на молитву н утеху душевну п на радост и весеље срцу свом . . свештенпци калуђерп у црквама тим манастирским држалп велика бденија и од божанства чатанпја и служили белу литургију, мошти свете и гробове часне прекађивали часним крстом народ благосиљали, пз путира причешћем причешћивали душу народу крепили вером у Бога, надом у бољу. лепшу будућност . . седи, слепи гуслари с гуслама јаворовнм кра| тих белих манастпра после службе божје окунљалп народ под столетпн дуб у гусле гудили, из гласа певали цара Симеуна и светога Саву, цар Душана и кнеза Лазара, Југ-Богдана, Милоша и Марка . . и остале диве и јунаке . . срце у народа храбрили и подстицалп на дела јуначка за крст часни и слободу златну! Ми немамо сјајних ТТантеона ни громаднпх Валхала, ни иних, сличних тима задужбина, горостасних сноменика за људе велике и славне — за гробове им, за видљива обележја бесамрћа . . али имамо свој врлетни Ловћен с гробом Његуша, своје дивно Стражилово с гробом Бранка, своју лавру Крушедо с гробови Арсен патријарха и деспота Ђурђа и војводе Шупљикца, и врдничку Раваницу с могатима цара кнез-Лазара и Јазак с могатима цара нејаког Урогаа . .

до тпх бел« х српскнх задужбина, великим у нас љуДМа скромних споменпка прпстајагае и дојако, и још већма ће одјако светосавски Ковиљ архаиђелски с ГРОВОМ - СПОМЕНИКОМ БЕСАМРТНОГ Ј 0 В А Н А Рајића . . * * * Светла сени Рајпћева, блажена дугио Рајнћева — благуј тамо у радости вечптој средн збора и сасловља архијепископа Данила и протопоп Недељка и Арсена и Максима, п Стевана и ЈосиФа ! . а на земљи веће почасти и не може бпти, него-ли гато је ево твој манастзр Ковпљ споменик теби с.тајан п дуговечан: у светој обитељп овој. куд је ходио и Бога молио свети Сава Немањић, измпритељ двају народа, двају суседника, и где чуда светац учпнио . . гробу твојем достојно место дадогае и за овај мах доСТОЈНПМ ОБЕЛЕЖЈЕМ Гроб ТИ СКрОМНО украСПгае . . твоји поштовачи, признавачи великих н славнпх дела твојих књижевннх, н славници мушке обране твоје лепога нам светог православља — те тим себи и народу образ осветлагае пред светом ! Народ ће српски, нараштај за нараштатајем на гроб ти овде долазити и клањатп се сени твојо.ј невидовној, и чинити свечан иомен нмену твојем у светлој и дпвној задужбинп овој, коју хране п ода зла бране — дај Боже довека — анђели и арханђели, закрнљују крили својп невидовни; у којој лебди и молитве наше поткрепљује дух светога Саве и свак ће клицати захвалан имену и сномену твом: слава Јовану Рајићу! учитељу богословља, бранпчу православља великому књижевнику српском слава и хвала на толпком раду и труду . . и сад и свагда и до века слава му! СлАВА бесамртном ЈоВАНУ РАЈИЋУ !