Srpski sion

Б р. 38.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 621.

и борца Симе МилушиновиИа, Сарајлије. — ■ Тога дана — мислио је овај одбор — да ће се слећи Српство из свију крајева и најсвечаније ирославити стогодишњиду Симову; но ношто је саразмјерно тако мало скупљено добровољних прилога, да се од тога не може подићи никакав достојан споменик — то је овај одбор ријепшо: да се главна свечаност, у славу Симову, одложи све дотле, док год.се не сабере толико новаца, ла од*>ор може ријешити, какав ће бити епоменик. Но ипак дужност нам српска налаже, да и дан саме стогодишњице свеч..но прославимо — макар свако у својој средини ; — с тога је овај главни одбор закључио у својој седници од 2. сентембра о. г.: да се сав сриеки народ позове — ако је могуће — да стогодишњицу Симову прослави овако : 5 октобра ујутру нека се свугдје одржи свечана служба божја а нослије службе парастос (опијело) у спомен Сими. — Послије подне или у вече, ако је икако могуће, нека поједини нододбори или друштва одрже народну свечаност или бесједу у славу Симову. Уздајући се у родољубље одбора у Биограду, на Цетињу, Новоме Саду и појединих пододбора у овим крајевима и васцијелом Српству, увјерени смо, да ће тај дан свечано бити прослављен. Овом приликом молимо све одборе, пододборе, сваког брата Србина и Сл^вена и све искрене иријатеље Српства: да нам сви пошаљу нрилоге — или само нека нам доставе суму од скупљеног новца — најдаље до копца марта 1892. године, како би се према суми могли равнати за сами споменик. Срби браћо, немојмо наш немар ноказивати код овога народног подузећа, него сложно на носао, како би се на скоро Србадија из свију крајева српских могла скупити у Сарајеву при главној свечаности, па сви заједнички најсвечаније нрославити ту народну, велику свечаност. У Сарајеву, 9. сентембра 1891. Ваоо С. Краљеви!. с. р. потиредсј едник. ШКОЛСКА ОБША. Настава на глуво-немом заводу у Мишровици (у Срему) одпочета је, али се питомци ипак течајем целе године у завод примају. — Наставни језик је српско-зсрвашски, те се по том деца на ^вом машерњем говору образују а не на страном

језику и у страном духу — за стран свет. Умољавају се родољуби, да родитеље овакове несретне дечице на ово добро упозоре. Услови за нријем у завод на ново су уређени и иовољнији су но у свима с/граним заводима, те ближа извешћа у том ногледу даје потиисани власник завода. У Мишровици 15. (27.) септембра 1891. Радивој Попова^. (Умољавају се уредништва свих српсаих и хрватских листова, да ову објаву један пут у свом листу штампају.)

Н0В2 КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молнмо поштоване писце, уредништва српских листова и издаваче књига да нам своја издања на п\)иказ достављају. Молимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу ) — Српско Православно Пјоније у један глас у ноте ставили Гаврило БољариЛ, гимназ. вјероучитељ, заклети члан будимске конзисторије и члан редакционог одбора за црквене књиге у Б осеи и Херцеговини, — и Никола ТајшановиИ, нар. учитељ и учитељ пјевања у Сарајеву. Књига II. Октоих. Глас арви. — 1891. —- 8-на, стр. VIII. и 35. — Књига ова — кио и ирвих пет свезака I књиге — намењена је ученицима, да лакше и брже науче наше црквено ијеније, Г. Бољарић у предговору с почетка ове књиге излаже лено, како се наше црквено пјеније развијало и како се сачувало до наших времена. Нека је што топлије преноручена ова. књига нашим читаоцима, црквеним ошитинама и љубитељима црквеног пјенија. — Српска Краљевска Академила. Глас XXVI. Артески бунг.р у Сомбору. Написао М. Пет.ровиЛ, нроФесор, дописник Академије природних наука. (Са проФилом артеског бунара.) Београд, штампано у штампарији Краљевине Србије, 1891. 8 иа, стр. 54. — Збирка српских народних умотворина. Српске народне пјесме. Скунио по бившој горњој Крајини и за штампу прпредио Манојло Кордунаш. -- Издање и штампа срнске књижаре Браће М. Поповића у Новоме Саду, 1881. — Стр. IV. и 184. Цена 60 новчића. — Ово је арва књига из збирке срп. нар. умотворина, и у њој има 40 народних песама.