Srpski sion

Б р . 46.

„сриокм сион."

С тр . 739.

3.) У погдеду „угодна положаја": „Чссто бива. да њива тако неугодно дс жи, те или је сунце слабо дохваћа или ]е слабо киша иатана; често усјев нозобљу птице, или га ногази нога човечија. Е тако је исто и са њивом срца човечијег. Многе опасности прнјете човјековом срцу, нод којима сјеме божје науке трпи и пропада Било тих шкодљивих унли ва колико му драго, долазили они ма са којих страна, свак од нас носи у срцу своме удес живота свога. Ма како свн јет гадан и заводљив био, не може иокварити оно срце, које је чврсто у вјери; ма како да нам је позив многоврстан и занат тежак нема нн једног мсђу нама, а да небн имао толико времена, да се новуче на часак из вреве и шума евијетског, те да отворн срце своје науци бо жјој, да се поразговорп с Богом. Та све се може само кад се хоће." 4 ) У иогледу „неугодног земљишта": „Угодна н неугодна земљишта било је од како је, па има га и данас. И данас га можемо наћи и код млада и стара и велика и мала. Колико је и данас још окорјелпх срдаца, код којнх сјеме божије науке не може корена да ухвати, срдаца, која су отупила за све што је божанско, на ма им се ријеч божија с пуно збиље, јалп с пуно љубави проповједала, колико их има, што имају очн ; а не внде, ушп имају, а не чују." Но рекли бисмо: 1.) Да за то, што је „данас мало плода на њиви Господњој да је кривице" ако не само — „с тога баш, што нема угодна сијача", али свакако ио/лавито с тога ! 2.) Да је семе добро — о том нема сумње. Даље је и то истипа, да ни један сијач нити може, нити сме, иа доиста п не сије рђаво семе — узимајући сијање у строгом смиелу. 3.) „Неугодан положај и шкодљиви унливи" нису но плод и род врло оиасни, јер „било тих шкодљпвих уплива колико му драго, долазили онп ма са којих страна . . . и ма како свијет гадан н заводљив био, не Јиоже поквзрити оно срце. које је чв-рсто у вјери."

4.) А шго на послетку са „неугодног земљишта ' не беремо никакова илода, што „сјеме божије науке у окорјела срца" не може да иродре, иити у њима „корена ухватп", што код очију слени „не виде", што код ушију глуви „не »ују" — томе се чудити, о томе рачуна водити пе тре ба, Та ми на камену жети, — „са трња грожђе или с чичка смокве брати" (Мат. 17. 16 ) — никад нећемо ! И мислимо, да се „тужбе и жалбе" о томе, како је „мало плода на њивн Господњој" не тичу неугодног и неплодног земљишта; него се јадамо п жалимо на то, како је „мало плода" и опде, где је земља „блага" и добра, или бар на таковој земљи, која би се у добру п плодовиту лако обрадити могла. Јеванђелска нрича о „сијачу н сјемену" говори о разлици земљишта, на које је „сјеме" пало, али не окривљује сијача за то, што није имао плода на пугу, или на земљиш гу камснптом и трновитом. Дру ги јевапђелски сијач. који је „посијао до бро сјеме у пољу својему" — свакако није крив, што је онда „кад је усјев н&као, и кукољ се иоказао", јер „кад људн посиаше, дође његов неиријатељ и носија кукол. ио ишеници." (Мат гл. 13. ст. 3— 30.) Но свештеник пије н не би смео бити само „сијач", он треба да је и земље обделач, ои треба најпре ону земљу, на којој ће сијати, да обради и снреми; а по сле — када је већ семе бацио — да пазп и мотрн, ннјс ли иа засијаној земљи тако што изипкло, што би посејаном се мену шкоднти, што би плод задржати и п по томе жетву осујетити могло; па да то отклања и треби. За то и рекосмо, да „ако је мало нлода на њпви Госнодњој", да је томе иоглавмто крив свештеник. II. Млади нарох марадички, г. Милан Попаднћ, узрок томе „што је у нашем народу похађање св цркве и богослужења врло немарно" налази: 1.) У том „најглавнијем нозитивном моменту: што меродавни Фактори, наше духовне власти данас не ноклањају никакве пажње томе, да се поред савесног и ревносног катихизирања школске деце ујемчи редовна обука у науци вере и од