Srpski sion

Б р. 16.

позивали и тек после тога свега под 4. мартом 1865. одговорп патријарх Маширевић, да „Патријарх и епископи седећп у сабору, пе сматрају себе као сииод, но као чланове сабора у предметима, који у круг саборског деловања спадају. Ако сабор при расправи пачела цркве довољпо уважи, онда се по себи разуме, да такова закључеља и они уважавају". Кад овоме додамо, да тај сабор није имао иницијативе за то, шта ће и о чему већати, него да је само оне предмете расправљао, које је од синода на ту цел добио, онда ова изјава епископата прилично коректна изгледа. Али, кад се узме, да је тај исти сабор већајући само о оним предметима, које је од синода добио, па је опет таково устројство и делокруг црквених општина, епархијских и митрополијских власти донео, да се очевидно противе основним иачелима цркве православие, па при свем томе српски архијереји нису нротив тога свој „вето" уложили — то онда из тога непобитно следује, да тадањи наш еписконат није познавао дух и учење своје цркве, и да исти епископат своју горњу, сувпше тсоретичну пзјаву, није умео на практични живот да примени и оствари. Да заиста наш тадањи енископат није имао сигурног знања о учењу своје цркве, внди се и из IX. зак. чланка угарског од 1868. год. Овим се законом потврђује нашој цркви самоунрава од стране угарске државе. Па чинећи то, одмах се у уводу тога члаика вели, да се „в е р и и м а п о с љ е д оватељима грчко-источне цркве у опсегу карловачке митрополије, даје право, да могу на својим народно-црквеним конгресима самостално уређивати своје црквене, школске и Фундационе ствари" и т. д.

Из овакве стилизације види се, да се овде не даје автономија цркви православној, која се нри донашању тога чланка и мислила, него вернима исте цркве; даје дакле, овом стилизацијом наша црква скинута са својих канонских основа и јерархијског устројства, те је постављена на иротестанатски темељ и даје јој се политичко-демократичко устројтво. И ову аномалију није ни једаи од тадањих српских народних кори<х>еја, па ни један од српских епископа, који се на угарском сабору налажаху, уочио. Они су све којекаквим лапалијама на том законском предлогу замерали, а ово, што је од есенцијалне вредности било, што сам карактер нашој српско-нравославпој црквн измењује, пгто је постало обилаи извор свима оним метежима и борбама, које су одмах са ступањем тога закона у живот 1869., у нашој цркви и народу наступили — то су, ма да су, осим њих иеколико световњака: Брановачког, Милетића, Михајловића и т. д. још и патријарх Миширевић и енископ Нака, у угарском горњем и доњем дому, о тој ствари говорили, то су са свим недирнуто оставили. А то је непобитан доказ, да ни ти кориФеји народни, нити патријарх, нити епископи знадоше тада учење цркве своје и њену разлику према протестантизму. А да су, којом срећом, бар толико сви у скупу знали, колико један угарски кнез-примас, у горњој својој беседи, пред организацпју своје црквене автономије, својој пастви изнаша, колико би се зала избегло, колико пропалих српских екзистенција сачувало, колико блага и иметка народњег одржало, а да о другим добитцпма и користима и ие говоримо! (Свршиће се.)

ТОЛСТОЈ У ИЗДАЊУ ,.МАТИЦЕ СРИСКЕ". Написао прота Јован Вучковић. Л* вића, издају књиге за народ. Свјестан, три|(&ви колико нас је, уверени смо, да је језан парод, народ бистра погледа умног и наша „Матица српска" врло добро ура- срца пуног честитости, кадар је, уз во.љу дила, кад је установила, да се из задужбиие оожју, држати се и за дуго се одржати у великога добротвора народног Петра Коње- евнјету. А и књига је једно од срестава