Srpski sion

С тр . 320. „СРПСКИ

још се ои на глас звона и на дому и у пољу окреће нстоку, и крсти се побожно, из дубиие душе; још има у њему заноса за „крстом часним" и за свачим, што је црквено — али је крај свега тога свакако и онај највећи оптимиста морао приметити са болом у души, да наш народ слабо иде у цркву. 1 ) Са танане куле одјекује звук звона, и чисто моли верне, да иохитају светому храму на молитву Госиодњу; али им се данас слабо ко одзива, огромна се већина нашега света — да се коректно изразим — о д б и л а о д ц р к в е, и црква оста;је —■ празна! 2 ) Празна црква! Заиста тужан призор! Уђи У кућу, у којој потмуло „одјекује празнина", па ће ти бити на мах нешто тешко око срца ; а како те тек мора болети, када ућеш у празну цркву, у празан дом Господњи! Али зашто остају иаше цркве празне? — Да то нотанко иснитам, иа да, ирема силама својим, што јасније изнесем пред очи заинтересованим Факторима — ставио сам себи за задаћу у овој студији. Налазим тек за нужно већ у напред нриметити, да ме у овом расправљању не ће, нити може руководити каква мржња или злурадост. Ја ћу све, што год будем рекао, рећи у лепој намери, да укажем иа оно, што нас тишти, иа да нрегнемо за времена лечити зло, како би нам што јаспије и топлије сијнуло оно јарко сунце, што се од неко доба кренуло и на нашем, за сада још доста, мутном обзорју. Јер ћемо тој немилој појави свакако тек ондамоћи стати на нут, када будемо добро уочили и упознали све њене узроке, иа нрегли да згодним нутем и начином или са свим уклонимо, или бар умалимо њихов утецај. Шта би ти вредио штит од кише, када га не би држао нрема ветру? Шта би вредило твоје прегалаштво, када не би ггрегао у згодноме правцу?

Ј ) На уму ми је раалика између појма „црква" и „храм". Но када се већ обично употребљава прва реч за изражавање и тога другога појма, то ћу је и ја тако узимати. 2 ) Ја не велим уједно, да у нас већ нема више онћина, у којима се св. храм често, нарочито о зимским јутрењима, не напуни света; али је та слика и прилика оног служења иред престол>ем Творчевим врло ретка, она је тек спорадичан ибуветак — аја имам пред очима правило.

СИОН." Б р . 20. .

Па који су дакле узроци тој појави, том злу? „Вера долази од проповедања," вели св. Ан. Павле, похвала васељенска. „Црква је попина", каже наш народ. Па хнјде дакле да видпмо пре свега, је-ли и у колико је наше св ешт епств о криво нашем слабом нохађању цркве. Овде се морамо у првом реду запитати: Како паш свештеник врши заповеет Спаситељеву: Набчитс кса газмки ... учафб и\-х слнзсти кса , е/жкл запск'кда\*г. кал1х (Мат. XXVIII, 19—20); Па заповест св. Ап. Павла, изражену у другој посланици к Тимотеју (IV. 2): Пропок'кд8и слоко, настои клдгокрелишгк и ксзвјчлишгк ижличи, злпрсти, ул!оли со ксакил1х долготцигкнТсл!« и ученТЕЛ1&; Обазире-ли се он на 58. иравило св. Аиостола, које вели: „Епископ или ирезвитер, који занемарује клир, или народ, и не поучава их благочастију, пека се одлучи; ако пак устраје у немару и безбрижности, нека се свргне;" Како он испуњава упућивање 19. канона трулскога сабора, које гласи: „ Т р е б а да предстојници цркава сваки дан, а особито у дане Господње, поучавају сав клир и парод речима благочешћа, изабирајући из божанствепога IIи сма мисли и расуђивања о истини, и ие прелазећи већ устаиовљеиих граница или предања бог о н о с н и х 0 т а ц а Ј е р к а д а н арод науком речених Отаца позна, шта је добро и к чему треба тежити и шта није корисно и чега се треба клонити, он тадауправља свој живот на боље, нити нада у невољу незнања, него, пазећи на ту науку, располаже собом тако, да му се не догоди какво зло, и из с т р а х а о д к а з н и, ш т о м у п р е т е, спрема своје спасење;" Како се даље држи према 9. канону цариградскога сабора у храму св. Апостола (иначе: прво-другог): „ . . . т р е б а д а свештеник Божји унућује онога, који се не влада као што треба, поукама и опоменама. ..";