Srpski sion

С ТР . 453.

ИОСТАНАК И ЗИАЧЕЊЕ У ЕВАНГЕЛИЈИМА II КЊИЗИ ДЕЛА АПОСТОЛ СКИХ ДОДАТОГ К ИМЕНУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА НАЗИВА

„1МЗОР6И" И „НЛЗЛРАНШГК "

ш ^јч1италац Евангелија и књиге Дела Апостолских ие може, а да не обрати пажњу на то, да се на једним местима Евангелија назива Исус Христос „назорж," а на другим „назар/лнинх," у књизи пак Дел. Ап. увек „назореи." Обративши се грчком тексту, који је основ словенског превода књига новог завета, налазимо, да у датом случају одговара словенској речи „назореи" грчка „Ха^сорасо^" и налази се код Мт. II, 23; XXVI, 71; Јов. ХУПГ, 5. 7; XIX, 19; Лук. XVIII, 37; Дел. Ап. II, 22; III, 6; IV, 10; VI, 14; XXII, 8; XXVI, 9 у свима древиим кодексима, код Мк. X, 47 — по александр и синајским кодексима, и код Лук. XXIV, 19 — по александр. кодексу; а речи „назарАНИнх" одговара грчка „ХаГарг^/ос" код Мк. I, 24; XIV, 67; XVI, 6 и Лук. IV, 34 — по свима кодексима, код Лук. XXIV, 19 — по синајском и ватиканском (у изд. МаЈ1) кодексу и Мк. X, 47 — по ватикаиском кодексу. Пита се: чим и како да се разјасни такова разлика у облику, као што се види, једног истог назива и какав смисао има тај назив ? При пажљивој анализи дотичних места из Евангелија, није тешко приметити, да се назив „назарАНИна" (Ха^арт^о?) употребљава у оним случајевима, кад се -они, који га изговарају, обраћају ка Галилејцима (упоредп : Мк. I, 24; XIV, 67; XVI, 6; Лук. IV, 34; XXIV, 19 но неким кодексима) а назив „назореи" (Ха^сораис;) — у оним случајевима, кад се они, који га изговарају, обраћају к Јудејцима или су исти Јудејци (упореди: Мт. II, 23;" XXVI, 71; Мк. X, 47; Лук. XVIII, 37 ; Јов. XVIII, 5. 7; XIX, 19 и места која се амо односе из књ. Дел. Ап.). Оваково примењивање к постанку лица, која слушају или изговарају ово. називање, чринуђава тражити узрок његовог двојаког облика у разлици речи Галилејаца и Јудејаца тога времена. Да је занста ^гакова разлика постојала, имамо доказа за то у Евангелију, у познатим речима архијерејске слушкиње ап. Петру: „ико гааилбАнинх еси, и ЕЕскда ткоа подовитса" (Мк. XIV, 70). Премда се и овде и тамо употребљавало једно и исто источно-арамејско на-

речЈе, примери литературе, коЈе видимо у таргумима Онкелоса и Јонатана, ЈерусалимскоЈ' гемари и јерусал. Евангелију, тим се не мање у јудејској, особито јерусалимској речи показује утицање књижевне, јеврејске речи, пример који видимо у Мишни, а у речи галилејској — утицање сироФеничке речи. Зашто један и исти наЗив, излазећи из једног и истог корена и по ј 'едном и истом етимолошком правилу, у том и другом наречју да немају једнаки облик. Примери овога пре свега престављају разне облике имена Назарет, који се налазе у разним кодексима, као : КаСарет (КаСареЗ') Ка^арат (Ха^ара^), Ка^ара по ј 'едном и Ка^мрет 1 ) (уп. у јерусал. Еванг. Мк. I, 9; Лук. I, 26) по другом изговору, а за тим двојаки облик назива Кацсораш? (назорси) и Ха^ар7 )Уо$ (назарАНИнх). Име Пазарет долази од јеврејског глагола КаЈ^ар или, верније, Нацар 2 ) и представља вербални супстантив, начнњен од инФинитива тога глагола са додатим наставком жен. рода 1. У јевр. или, боље, јевр,јудејском изговору то се име чуло као Нацорет — Хх^шре-с (уп. Парокет, Каппорет, Кеторет и слич), а у галилејском — Нацарет — Ха.Сарет (уп. Геннисарет, атерет, асерет и слич.): тако као што је јевр.-јудејском облику инФинитива Нацор — Ха^сор код Галилејаца, нод утицајем сирске речи, услед з, одговарало Нецар — N6^ар или Ха^ар. Из облика Ха^арег (Ха^арег)-) добило се ХаСарат (ХаСараг)-) и Ха^ара, као што ј 'е од кеторет — ^етора, од атерет — атара, од асерет — асара. Облик Ха^араг (Ха^араЗ') постао је утицајем Феничке речи, где је ат упо-

Ј ) У Јерусал. Еванг., код Мк. I. 9 ; Лук. I. 26 име Назарет написано је арамејски тако, да се може прочитати Назорет и Назурат (после заин, вав, које се изговара то као у, то као о). Ерицо, издавач Евангелија, чита Ј^агпга!, али то читање не да се ничим оправдати. Ако је то име жен. рода, поставши од Нецор по арамејском начину, то с артиклом требало би да гласи Нацурта, али артикл у тексту не стоји. Истина, оно би могло да добије облик Нацурат, али 111 бШи соп81гис1;о, међу тим код Лук. I, 26 оно, без сумн>е,. стоји т в1а1и а1зео1и1;о. Ако је то јевр. рагИс1р. ра881л т иш, то ипак таки облик могао је бити опет 111 бШи сопб1;гис1х). Остаје на тај начик једино читање !\а^О)р8Т по облику показаних јевр. речи и узето је као Ха^О)расо^, у арамејском напису, који код Мт. XXVI, 71, и Лук. хуш, 37 после заин такође стоји вав, које Ерицо изговара овде као о. 2 ) Јеврејске речи писаћемо српским словима.