Srpski sion

О тр . 454.

\ „СРПСКИ СИОН."

В р . 27.

требљено као наетавак жен рода (уп. ЦареФат, Даберат и слич.) ? од Иа^арат постао је арамејски облик Ка^ара, напомињући рагИсГршш ж. р. облика Кал и послуживши основом за сирски Ноцрат и арап. Нацират. Тим начином облик Ка^ара је доцнији и, може бити, шта више и да се није употребљавао у време земног живота Господа Исуса Христа и кад су се писала Евангелија, пошто се у древним кодексима исти само

један пут (Лук. IV, 16) срета у синај. кодексу и један пут (Мт. IV, 13) дописано на страни у издању ватиканског кодекса (е<1. Мајд), ма да у тексту стоји Ка^арет (уп. Евс. цркв. ист. I, 7, где је Ка^ара). У погледу овога, без основе Кајм, давпш наслов својој књизи Сге8сћ1сћ(;е Је§и \'Оп Кагага, рачуна и држи овај облик више за древни: но ни Филологија речи, ни древни кодекси ие оправдавају оваке предпоставке.

(Наставиће се.)

/§ил—> [б)*"«—)

— (Саборски одбор) држао је у овогодишњем летњем заседовању седннце своје од 15. до 19. јуна о. г. у Карловцима под нредседништвом Његове Светости, патријарха српског Георгија Браиковића. Присутни су били: Подпредседник Данило Станковић, архимандрит Илариои Гуварац, прота Ђорђе Влаховић, др. Тоша Недељковић, Јустин Коњовић, Фискал др. Мих. Полит, нар. цркв. тајник И. Ћирић, и нар. цркв. подтајник др Лаза Секулић као иеровођа. — Од рада саб. одбора саопштавамо ово : Узето је на знање неколико отписа кр. уг. министарства и кр. хрватске земаљске владе. Гемонстроваће се против отписа кр. уг. министра-председника, којим не одобрава, да се у Илоку и Моловину подигну две самосталне парохије, па да се илочкој парохији подарена припомоћ од 100 Фор. на 200 Фор. подигне и пароху у допуну дотације издаје. — Саошитиће се свима епархијским адм. одборима и управама манастирским, да је Његово Величанство превишњом одлуком потврдило за привременог надзорника народно-црквених добара г. Гаврила Змејановића, протосипђела и настојника ман Крушедола. — Примљена је на руковање стипендијска заклада народног добротвора пок. Д а н и л а Б а њ а н и н а у износу од 13.800 Фор., која је одређена за богослове.—Гешено је, да се у прорачун за годину 1893 стави свота од 2000 Фор за набавку књига за богословску библиотеку, пошто на ту цел одређена свота није неколико година нодизана. — Поднесени т.

зв. „протести" против „Предлога за уредбу о устројству прав. срнске нар.-црквене автономије итд." враћени су нутем епарх. адм. одбора онима, који су их поднели, са разлога, што саборски одбор није позван нити обвезан исте сабору поднети. — Димитрију Малетићу, умировљеном нароху у Буђановцпма, дозначена је мировина од 500 ®ор., а целу сесију има уживати активни парох. — Одобрено је Т. Жупанском, пароху у Сараволи, у име годишње мировине 400 Фор., али ће се обуставити у сврху дотације тамошњег српског пароха подарена припомоћ од 200 Фор. — Одређене су даље ове п р ипомоћи: Ј. Гомирцу, пароху у Јакову, једаред за свагда 100 Фор. у име односне одштете; — К. Туралу, иротопресвитеру. у Новој Градишци, једаред за свагда 100 Фор. на лечење; — срнској црквеној општини у Ветову, једаред за свагда 200 ®ор. у сврху доиуне свештеничке дотације; — Н. Поповићу, иароху старо бановачком, једаред за свагда 100 ®ор. на лечење; — српској цркв. општини у Каменици продужена је до сад издавана припомоћ на две годнне дана, — Одбијено је више молбеница за припомоћ. — На оправку двеју цркава код Купинова одређено је 1000 Фор., али ће се .исте у своје време адФилирати манастиру Фенеку. — Манастиру Јаску одобрен је зајам од 7000 ®ор. раци оправке манастирских здања. — Извештаји фискала српских нар. црквених Фондова узети су на знање и по Фискаловим предлозима донесене су односне одлуке. — У ствари оставине иза блаженопокојног епископа будимског Арсенија