Srpski sion

В р . 28.

„СРПСКИ сион. ц

С тр . 463.

дова или прелаз из једног реда. у два и три или из два реда у четири. — Размак па дохват за вежбање. Слободно вежбање: нагибање трупа са бнруженим рукама и укоченим ногама, подбоченим нојасом, чукање, омавање руку у раскреченом стајању. Скакутање у стајању на прстима у месту: гимнастичне игре у месту, у ходању и трчању. II. РАЗРЕД. За мушку и женску децу : Вежбање редова као у I. разреду — Вежбање окретања Ј / 4 и нолуокрета. — Намештање три н четири реда за прелаз у шест н осам редова у стајању. — То

исто и у корачању. — Корачање по такту одређеним корацима. — Корачање са ударањем ногу о ногу, са укрштањем нбгу и пружањем ногу, повлачећи корак, трчање обичним корацима 3 минута. — Основно веџбаЈБе (Сге1епкиИшп^). — Омавање руку и ногу у све стране У скакутању размак и састав ногу (само мушка деца), скакутање на једној нози. — По двоја вежбања у једно време као: руке и ноге, руке и глава, трун и ноге и т. д., разна вежбања рукамау — Скакање у даллшу с места, напред и нг,т'раг (у страну) са четврт окрета, са обе ноге, на једној нози и са мицањем руку. Гимнастичне игре. Ље се.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. УДРУЖЕЊЕ И — РАЗНА ШАЋАЊА.

У 67. бр. „Браника" штампана је „изјава" тројице свештеника из ст. бечејског протопресвитерата, коју су ови предали своме нротопресвитеру иреч. г. Бороти, 2. јуна о. г., којега је дана, на темељу консисторијалне наредбе сазван био у Ст.Бечеју протонр. збор, да претресе „нацрт нравила за удружење" и изабере двојицу заступника за скупштину, која ће се сазвати. Изјава гласи: „Подписани овим изјављују: да у питан.у свеопштег свештеничког удружења, о коме ће се данас реч водити, иеће участвовати." Мотивацијом ове изјаве дошла су иста тројица свештеннка и до друге изјаве, која мотивацију завршује, а која гласи: „По свима овим разлозима и обзирима, ми унапред изјављујемо : д а ч л а и о в и б у д у К е г свеопштег свешт. удружења бити не можемо." Обе су ове изјаве некоректне. Не знајући, шта је преч. г. Борота учинио поводом истих, ми ћемо рећи о њима своје мишЉење. Услед наредбе консисторијалне били су и дотичнп изјавитељи дужни, осим иначе каквих оправданих препона, присуствовати протопресв. збору. А би ли они у збору

учествовали у пертрактацији питања о удружењу, то би била ствар њихове савести и уверења. У збору су могли исказати своје мишљење о питању удружења ма какво оно било. И то би била ствар њиховог уверења и савести. Али својом изјавом огрешили су се они о консистор. наредбу. То је наше мишљење, које ми истичемо једино за то, да констатујемо некоректност њихове изјаве.*) Изјава тројице изјавитеља: да не могу бити чланови удружења, такођер је некоректна. Јер, ако се удружење оствари, и ако се чланство тога удружења обвезним учини за свакога свештеника, онда се те обвезности не може ослободити ни један свештеник, никаквом изјавом. Са својом изјавом, дакле, могла су дотична господа причекати бар дотле, док се питање о обвезности чланства не реши. И трећа је некоректност у изјавама њиховим, а та је у изразу „свеопштем". И ако ми зиамо погађати мисли њихове, ма како оне изражене биле, може се наћи људи и Фактора, који то или неће умети *) Као што чујемо и учествовала с у господа у седници протопр. збора, па шта више г. Л. Каћански учествовао је и у дебати. Па да изјава није — озбиљна! *