Srpski sion

ВР. 12.

„СРНСКМ СМОН."

Стр. 179.

нрепонизном поднесеиом уредбом угоди и очекиваном нобољшању свештепичке дотације и да изнађе и начин како би наплата ове дотације бида иравична н уредна и но црквене онштпне односно њезине чланове олакшапа. По предложепој уредбп састоји се дотација иароха нз годишње илате у новцу, из уживања сесије земље, где је има или новчапе накнаде за н»у, даље из уживања бесилатиог стана у парохијскоме дому и напокон из наплате оних душестаратељских дужности, које нарох обавл»а на изрично захтевање својих парохијапа, и пристојаба, које побира за издавање извеспих званичних нсправа. Годишња илата парохова место некадањег бпра и штоле одређује се и овом уредбом у сталним по разредима установљеним свотама, којих има 6 разреда са најмап»ом наплатом од 500 Фор. Наплата ова диже се од VI. до Г. разреда поступно са 100 Фор. те достизава за иарохију I. разреда пристојну висину од 1000 Фор. И овоме раснореду нарохија узет је за основ и кључ број душа — само што је овај распоред правичнији од онога у уредби од 10. авг. 1868, јер побољшава наплату нароха у VI. и П-ом разреду са нуних 100 ФОр., изједначује плату пароха и системизованих помоћника једне прквене општине у свима епархијама, изузев епархију горњокарловачку, — у којој одређује за системизоване номоћнике нлату од VI. разреда — и напокон, што за све протопресвитре одређује ужпвање једнаке плате од 1000 Фор., која ће се плата, ако је дотпчне општине не би могле у том износу нотпуно плаћати, исказаним мањком допуњаватп из јерархијског Фонда. Према овој одредби распоређене су све нарохије у поједнним епархијама српске митроиолије у разреде, но гласу нрилога А), који сачињава саставнн део уредбе о свештеничкој дотацији и остављена је могућност, да се ови разреди могу и по имовноме стању и по растењу и опадању броја душа у појединим општинама од једнога до другога састанка сабора по надлежним властима и исказаној потреби новишавати и смањивати, Други врло важан део свештеничке дотацпје састоји се из уживања свештеничке сесије, где ове у натури има, а где је нема примаће свештенство накнаду за н»у у новцу и то: у крајевима сиромашнијим са 200 Фор. а у имућнијнм са 300 Фор. годишње. Накнаду ову дужне су да даду црквене онштине, само у горњокарловачкој епархији примаће свештенство накнаду ову и даље из земал»скио средстава као што је то и до сада примало. Многим распрама између црквене ошптпне и њезипога пароха учињен је крај одредбом, да је еквиваленат на парохијску сесију дужна да нлаћа општпна, а порезу дужаи је да нлаћа парох. Исто је тако јасним одредбама састарано у уредби овој о уживању бесплатнога стана у парохијском дому п ставл»ено је свакој црквеној оиштннн у дужност, да сагради за сваког свога иароха парохијски дом по прописаном нормалу — нобројене су даље све оне душестаратељске дужностн, које је нарохијско свештенство дужно да обавља бесплатно и одмерена је напокон за обављање осталнх дужности и за издавање званичних исправа пристојна наплата. Ради потпуности ове дотационе уредбе одређеноје, да администратори иарохија уживају целу парохову илату, лични помоћннци да примају само половину свпх прихода са парохијским местом скоичаних пзнм стана н наплате за званичне исправе и то за живота пароха коме су пристављани, ђакони пак да примају плату од најмање 500 ф. По правилима источно-православне цркве врше протопрезвитри сталаи иадзор над целим црквено-општинским животом у онштинама својих протопопијата, њихова је уједно дужност да извршују и све наредбе еиархијских власти. Ради вршења ове евоје двоструке дузшости примаће протоирезвитри и од сада додатак на своју парохијску плату, која ће се у свима енархијама састојати из 3°/ 0 од плате свакога пароха у свакој нодручној им прквепој оиштипи, а у епархији гори»окарловачкој из 300 Фор., а иодмириваће је ошитине из оиих нстих извора, из којих иодмирују нлату парохову.,