Srpski sion

Бг. 19.

„СРПСКМ СИОН."

Стр. 803.

сабора у дгијецезу, да тамо чека истрагу иротив себе. Али ово је било и Бечу сувише, бојали су се, да не раздраже народ, кад би једног вдадику отјерали са сабора, с тога норуче комесару ; нека свијем владикама озбиљно понријети ; јер рекоше му: ,,Аи{' сНе В18сћо1е л\м11 ез ћаир1;8асћИсћ апкоппнеп, с!ег ићп^с С1еги8 1111188 аи8 Гигсћ! ипс! ЕеН§10П8еЈГег Јћпеп М^еп. ВЈебет луегЛеп сНе Аи§'еп, луо п1ећ1 уо1Н§- ^еоДпе!, јес1осћ јћге ејде-пе УогЉеПе (1аг^ећо1еп. ХЈш1 с1а е1пег8еНб <1ег НоГ с1а8 Кесћ( тк1 етеп ћНН§еп Ве1га§ 1иг 81сћ ћа1, апЛегегбеНб аћег с1аз (ИтЛе е1 гтрега Ђекопд деЂгаисШ , ипс1 аНеп, аиввег с1ет Тетевтагег ВгвсћоГ аћч АпЉ^папо с1ег ~УУе§- тћ Ећгеп ипс! гиг а. ћ. 2и1Ие(1епћеН аи8 с1ег 8асће гп коттеп, ^еге^ \упч 1 : 80 сНп-Не 1псћ1 §аг всћлуег Га11ес, 80\уоћ1 гаН (1ег Ћ г аћ1 с1е8 \\ г ег8сће1 ;2ег Внвсћо!« /дип МлГгороНкт а18 тН с1еп тећг81еп ићп^еп Аћ81сћ1 ;еп ^ШскНсћ аи8гиге1сћеп". (Швикер „РоННбсће (хе8сћ1сћ4е с1ег 8егћеп" страна 252.) (Говорник уз дозволу светог патријарха свлачи горњу хаљину и наставља да-ље, пошто је горњи цитат прочитао и на српски иревео). Па све је тако и било Сабор је расправљао многе и многе иослове све без митрополита, као што је један и од нашијех седам из овога времена радио. Комесар је све сабореке закључке слао у Беч — и тамо су их октроисали, допуњавали и мијењали како им је била воља. Најиослије изабран је и митрополит, и то карловачки владика Јакшић добије већину гласова, а мањина је гласала за владику и за администратора Ђорђевића — и већина, по заповиједи комесаровој, морала се придружити мањини. Из овога се јаено види, да су и оне тужбе на владике, што их је комесар огласио на почетку сабора, биле само страшила. Било је и онда разнијех трошкова и синодскијех и саборскијех, а те су трошкове сакупљали епиекопи, дакле били су као неки ексекутори — и те л>уде нико не воли. А ваља знати, да је свака иотврда иривилегија стајала скупијех новаца, н. пр. нотврда привилегија 1744. коштала је неких 26.000 Форината, а како ее то мучно од народа скупљало — можете с-амо мислити, високопоштована господо! Овђе морам још и то нагласити, да је овај сабор на свршетку предао комесару дугачку жалбеницу, у којој се тужио ради разнијех повреда, а особито ради постављања администратора после умрлијех митропо-

лита и владика — али те молбенице није хтио комесар ни поднијети влади. И од ово доба настао је прави дар мар у нашој цркви. Влада изда посебнн Регуламенат 1770. и тај наиђе на највећи отпор и код свештенства и код народа, јер су уњ ушле све владине наредбе још из онијех деклараторија од 1727 -1729. 0 томе је регуламенту било кашње расираве на еиноду 1774. и 1776., али влада не уважи синодске примједбе већ изда нов регуламенат 1777. и штамиа га као да је договорно са синодом израђен. И овај регуламенат наиђе још на већи отпор и незадовољство и с тога тадашњи митроиолит Видак, који је послије Таорђевића дошао и коме је комесар 1769. пријетио, да ће га са сабора отјерати — замоли царицу, да му даде трошка и да га позове у Беч, — па да све по истини каже, е чега је српски народ незадовољан. Царица га позове и он напише своје ириговоре на регуламенат и на остале иовреде на пунијех 25 великијех табака — и да Вам је ту молбеницу прочитати, госиодо, е да видите и да се дивите, како је српски митрополит тражио црквенонародну автономију. Ми данас не смијемо ни помислити да је онако бранимо! На то је изишао рескрипт од 7. анрила 1778. и ту су скоро сви митрополитови приговори одбијени, уз изричну опомену, да се више не усуђује нико ириговарати: због постављања администратора, због комесара на синоду — због премјештаја еиискоиа с једне на другу еиархију. Па и поред те царске опомене ипак се усуди исти митроиолит и оцет послати своје ириговоре, наравно договорно са својима епископима — и та му је претставка повраћена, исподвлачеиа без одговора са поруком, да ће се митрополит нагнати на дужну иослушност према царској власти, ако се усуди још када приговарати. Но ииак је влада укинула и регуламенат од 1777. па је октројисала нознату деклараторију од 1779. уз заповијед: да се код тога остаје а даље се не попушта. Ето таки је био митроиолит Видак и његове владике, па је и за ове архијереје речено и написано у нашијем књигама, да су влади издали народне привилегије, и још нас много има, који то вјерујемо. % За доба цара ЈосиФа од 1780.-1790. и код нас се опажа нека струја против наше јерархије. Неки наши људи, који су учили по тућијем шко-