Srpski sion

0'1Т. 298- /

давас 80СГ0 с!о1оп8. Но молимо га, да се само добро сети најпре сам тога нскуства. Искуство од 1879 до 1892 или ; као што хоће др. Вучетић, до 1890,*) исто је оно, само потенцирано, искуство и до 1879. Томе искуству није сметало ни најмање неко нзузетно стање у нашој автономији за време покојног патријарха Анђелића. Јер ако је овај и био противник неких автономних установа, па Фунгирању неких и сметао, као епархијским скушптинама, није ипак могао „с п р е ч а в а т и р е д о в н у р а д њ у" цркв. општина. Или, чиме ће се то спречавање доказати у тој мери, да се крај тога спречавања није могла увндети у целој митронолији вредност установе бираних цркв. општ. председника? Ничим. Ностојале су црквене општине. Зар не"? Постојали су црквени одбори. Зар не? Ностојаии су иредседници. Зар не ? Да, постојали су. Какве су то скупштине биле, црквени одбори и председници ? Какав је њихов рад и ред био ? 11а то питање треба одговорити, у т о м одговору тражити — искуство. Патријарх Анђелић је могао бити начелно нротив тих установа, ал' он нити је имао начина, нити ико може имати снаге, да по целој митроиолији изазове нерад и неред у цркв. општинама, само зато, јер би то њему у п р и л о г и ш л о. Узрок томе нереду и нераду може лежати само у оиштинама, и лежао је, као што и данас бива. Т а ј у з р о к с е з о в е: н е м а р н о с т, н едисциплина п н е с н о с о б н о с т, а не „вршак наше автономије", а не и „изузетно стање автономије", Тај узрок иостојао је од 1868—1879; иостоји и до данас, а ностојаће у великом перценту и од данас; у таквом нерценту, који ће очајно захтевати измену оиштинског устројства у нашој народно-црквеној автономији. Ко налази у томе сласти, да себе и друге обмахњује неком илузијом у погледу немара, недисциплине и неспособности у већине наших цркв. ошптина, која је постојала, постоји и која ће још иостојати, •— нек му је нросто, дотле, док том илузијом не штети самој автономији, цркви и народу. Али кад један др. Вучетић том илузијом разбија споразум, спречава мир, рад и ред у

*) Јер баш не ће да се користи искуствоз! и за последње две године !

СИОН." Бг. 19.

нашој автономији, онда му и оиет морамо рећи, да је то или наивност или — неродољубље. А да ми њему не подваљујемо неродољубље тенденцијозно, или из ситничарских рачуна, као његова дружина нашој јерархији, кад му то и сад кажемо, него да то чинимо са разлогом којега нам цружају његови постунци, доказују то козеквенције, које се логично морају извући из подржавања данашњег немара, недисцнплпне и неспособности у већини наших цркв. општина, крај којих наша општинска автономија изван рескринта, уживотусвоме, бивакао прави шопв^гит управни. Нек нам се да могућност, да констатујемо с' реда у нашој митрополији, какве су скупштине, црквени и школски одбори, какви председиици, какав им је рад н ред, — на би онда и циФрама, математички, доказали или наивност у искуству до г. 1879 ц неискуству од 1879 до 1890 дра Вучетића, или неродољубље његово у иодржавању иостојећег, досадашњег устројства и стања црквено-ошитинског нам; наивност шга неродољубље унеодступању од оног начела, по којем општини припада, и (оиет само) по којем би јој требало и од сада да принада нраво слободног избора председника. Али чему толики иосао предузимати! У „Атини", у Новом Саду је нредседник Стеван ЈеФТић. Зар то није најјачи или бар најрукопипателнији шамар „начелу" рескриптуалном; шамар искуству и неискуству опозиције а шамар њеном уверењу о оправданости, користи и целисходности данашњег избора председника, и уверењу о штетности и нецелисходности „изменеу смислу предлога одборског" — „устава"?!*) А што је Стеван ЈеФтић — иначе част му — као председник према интелигенцији новосадској у Новом Саду, то је са малим изним*Ј Чему нредузимати немили тај статистички посао, кад ево сам др. Вучетић у 34. бр. „Браника" о. г. од речи до речи написа и ово: „не смемо сметнути с ума ни то, д а у већини српских м е с т а н е м а н и људ и, к о ј и би зн а ли и кад ри б ил и нокренути питање о т оме, да се српска автонОмна школа подигне", И онда др. Вучетић сме и може још да брани слободан избор иредседника у већини тих српских места?! И то зар онда није наивност или — веродољубље ? И то зар није лакомисленост, автономно шарлатанство, либерална несавесност, онима предавати у руке цркв. оашт. управу, који не би знали ни кадри били ни покренути питавве о подизању српске школе?! Ух, бруко наша! Мешеп1:о дре Вучетнћу.