Srpski sion

С тр . 299.

кама, особито по сеоским општинама сваки нредседник не-свештеник нрема свештенику с' том нотенцијом, да овога нема ко замењивати, као у Нов. Саду што се у раду заме?1>ује Ст. Јефтић. А какви су обзири и мотиви њега у Новом Саду истакли према тамошњем „цвећу" интелигенције наше, такви мотиви, а још и тривијалнији и гаднији, истичу председнике ио селима и мањим местима. Лено је бити слободоуман, поштено је бранити права народна и војевати за нова му права. Али нре свега треба имати на уму: д а ј е извесно право за онога корист, који је за вршење тога права способан. Неспособном за то вршење, нраво је оно исто, ал' на длаку исто, што и нож у руцп детета. А кад уређујемо нашу народно-црквену автономију, онда морамо имати на уму и то : да „демократске установе, особито у цркви, ако су на сувише широком базису, хоће да се изопаче на штету цркве и народа." II зато се ми не мозкемо начудити дру Политу и његовој дружини у одбрани њиховој данашњег избора иредседника, као што се не можемо начудити ни барону Живковићу, па ни дру II. Максимовићу, кад ноказују вољу, да пнтање иредседништва црквено-оиштинског реше — ма како Где је потреба и целисходност, да се данашњи избор председништва тог измени према непобитном искуству, тако очигледна и ансолутна; па где је и начело црквеног карактера наших „црквених општина" тако несумњиво и незатајиво; онда, у питању те измене, не треба и не би смело усљедити ма какво решење, него решење начелно, а према потреби и целисходности, коју доказује стечено иекуство. Је ли др. Вучетић стекао то искуство; или, је ли га вол>ан истинито признати; је ли ко год др. Вучетића, ма и једном речи, могао убедити о потреби и целисходностп измене досадањег начина избора председника, — то је ствар нузгредна; с' тиме озбиљни људи и родољуби не рачунају ири решавању општих интереса. Но др. Вучетић је ииак хтео, крај свога искуства до 1879 односно неискуства од 1879—1890, да докаже неко — па баш противно — искуство, успркос изузетном стању автономије у то доба,

а уједно да се према свештеницима — ради хиинозе — нокаже либералнијим од рескрипта 1868., — те се је изјавио вољан: „укинути досадање ограничење, те да исто тако и парох може већином гласова изабран бити за председника " Ограничење рескриптуално, по којем је парох могао бити изабран за председника само једногласно, нирамидалан је бесмисао онога либерализма и демокрацнје, која је у оно бурно доба 1864/о упливисала на сабор. То је топвћчнп, који је — тобож с' обзиром на одношај свештеника у иарохији — нашао себи достојна места у рескринту. И др. Вучетић уклањањем тога шопкГшша хоће, да се направн леп нред свештенством, и да њиме инак докаже неко своје искуство! Др. Вучетић је уверен, да би нриродно иредседништво пароха у црквеној онштини било штетно. Истина, он то своје уверење није у сабору ннчим поткрепио и оправдао, да бар сабор чује зашто је таквог уверења, да и његови парти| зани знаду, зашто ће они бити тога уверења, али, јер је нама стало до ствари, да се што иотнуније иросуди, то ћемо ми разлоге томе уверењу потражити и у чланцима дра Вучетића, наиме у 121. бр. „Браника" 1891 г. и у 119. бр. ех 1892. Ти разлози су, дакле, ови: 1. „што лични интереси нароха могу много пута да долазе у сукоб са ннтересима ошнтине, те се онда врло лако може догодити, да ннтереси општине уштрба претрпе." Какви су то лични интереси и какви могу бити ? Оно, што црквена општина има иароху давати, то мора дати, а зна се шта има датн. Оно, што му не би принадало, тешко би који парох и нотраживао. Ако би потраживао, скупштина решава и о томе. У снорним иотраживањима решавала би виша власт. Тако стоји са „ннтересима пароха." За интерес пароха као човека п р и в а т н о г важи исто правило, којеиза интересе председника несвештеника. Зашто онда истицати тај моменат баш код пароха председника, кад он може под истим приликама и узроцима да бива и код председника не-пароха! Где су узроци и мотиви за издовољавање приватних личних интереса, а ови могу бити код пароха као п код не-