Srpski sion

„СРПСКМ СИОН."

потписани, као духовне поглавице српско-нравославног народа, усуђујемо се у овој тешкој, по развитак и опстанак нам судбоносној ситуацији узвишеном престолу Башег ц. и ап. кр. Величанства у најдубљој оданости и иоданичкој верности ириступити и нрепокорно молити да Ваше ц. и ап. кр. Величанство свету нашу цркву и највернији православни српски народ, у своју отачаску п краљевску заштиту узети и од иретеће нам оиасности најблагоутробније сачувати нас умилостиви се. Који молећи се Господу за здравље и спаееље Вашег ц. и ап. кр. Величанства у непоколебивој верности и ноданичкој нокорности јесмо У Карловцима , 9. (21.) маја 1893. Вашег царског и апост. краљевског Величанства у најдубљем страхопоштовању верно-одани СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОПАТ: Потгшсани: ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ, с. р. Патријарх. Нектарије Димитријевић, с. р. Никанор Поповић, с. р. епискон вршачки. епископ темишварски. Мирон Николић, с. р. Михајило Грујић, с. р. епископ пакрачки. еипскои горњо-карловачки.

_ д, да М. 258. ех 1893. ПРЕУЗВИШ. ГОСПОДИНУ ДРУ АЛЕКСАНДРУ ВЕКЕРЛЕ, ПРЕДСЕДНИКУ КР. УГ. МИНИСТАРСТВА у вудим-нешти. Ваша Преузвишеиост! Велика узбуђеност, која се иоводом у изглед стављеног, делом већ и законодавству предложеног. такозваног црквено-политичког програма, и код оних, који су за, и код оних. који су нротиву тога програма, на све стране појавила, и која из дана у дан све више расте, обузела је и српски православни народ, коме смо ми пајучтивије потписани, српско-православни Епископат, духовне иоглавице, у толикој мери, да нити смо могли, нити смели пропустити, а да се не посаветујемо о корацима, које у овој тешкој ситуацији по дужности својој предузети морамо. У тој цељи емо се ми, најучтивије потписани, дана 24. априла (6. маја) о. г. у Даљу на конФеренцију скупили, и у њој, по свестраном претресању истакнутог предмета, једнодушно закључили: да пре свега своје, односно своје цркве, стрчовиште према споменутом, у црквени живот тако дубоко засецајућем црквено-пШитичком програму, образложимо. и о томе Вашу Преузвишеност, као председника високог краљ уг. министарства, путем ове представке у највећој учтивости известимо. Разуме се по себи, да наше становиште и у овом питању не може бити друго, него православно-црквено, основано на божанственој науци самог установитеља свете вере наше. Са тог становишта принуђени смо наше назоре, зебње и жеље у погледу целог црквено-политичког програма у опште, а затим у ногледу у изглед стављена овамо односећа се четири законска предлога понаособ у следећим примедбама најучтивије изразити: