Srpski sion

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 36.

Тројица круншиу Богородицу и литограФисане унијатске. У једној великој нравославној срнској цркви има у ж^у^му иамеђу осталих икона и литограФисана слика -— б лаговештенског сабора! Шта ли би Боже, радили римски свепттеници, а особито њихова духовна власт, да се случајно у њихог! храм уиесе православна икона! ИГто су се у храмове увукле римокатоличке иконе, .ту смо криви само ми свештенпци и нико вишр . Без свештениковог знања не сме ући у цркву ништа, јер он мора најпре сваки предмет осветити. Дакле: таке ствари, које не одговарају православљу, не требч осветитч, па опда не могу ући у храм. Истипа, ономс благочастивом нарохијанину тешко ће пасти, кад му свештеник не прими у храм поклон, који је он с најчистијим срцем и највећом љубављу својој светој матери иринео, па можда то не ће у срцу своме пароху никад онростити, али свештеник нека увек има то на уму, да у противном случају ни њему св. нравославни храм не Ке опростити атептат, који му је ианео украсивши му груди украсом, који му не приличи. Кад би му се лспо растумачило, за што му се поклон не прима, можда га не би ни болело. Јс ли једном неки предмет којим било начипом ушао у цркву, и ту дуже времепа, па и годинама стојао, тује онда свсштеников ауторитет врло мали да га уклопи, а да на себе не навуче гнев, па можда и горе што од својих парохијана. У осталом, то је све природна последица нашега рада. Ми смо скоро све способности унотребили на саољашње урећење црквс а на унутрашње смо у великој ревности и заборавили. Па бар да смо и ту остали, али ми смо се и иреко тих граиица нребацили на пол.е нартијских страсти, па,дапас горимо од распаљености. Данас не ходи свештеиик за тим, да му се рад цени као свештеника, него као вође ове или оне аартаје у општини. Данас се мало свсштеника лаћа иера, да о чисто црквеним, духовним стварнма пише, ал' за то је редак који не расправља иартајске ствари, иа макар и обичним новинарским допиеима. Колико ли је по политичним листовнма необузданих, распаљених чланака, које еу браћа свештеници написали?! Док се ми тако ван цркве одушевљено међусобно китнмо, а у храму нам безобзирни насртљивац иза ирестола у несницу духа.

А ко је крив, што су се у православне домовс увукле римске и унијатске иконе? Ту су у првом реду криве наше незгодне нрилике, којима се може лако доскочити. Ми немамо ни једне Фирже, која би могла за сад нродавати такр јеФтино лепе иконе, као што се продају римске, али би се така Фирма могла створити, кад би се наша виша духовна власт заузела, кад би н. пр. изабрала једну познату солидну сриску фирму и с њоме уговорила. да израђује одјејанија, црквене утвари и иконе, а све аод надзором духовне власти, по цену, која се утврди п која одговара вредности израде, наравно најумеренијој. Да би јој пак омогућила најнижу цену, нужно је најстрожије иаложити свему евештенству и црквеним општинама, да само од те Фирме имају куповати потребнс ствари за цркву, а свештеници да су дужни и парохијане опомињати, да сс ири куноваљу икона и слика на њу обраћају; исто тако да свештеници морају путнике те Фирме препоручивати и на руци им бити ири иродавању. На тај иачин нс бисмо имали те силне римеко-унијатске иконе у нравославним храмовима и домовима. Јп мислим, да је много важније аитање, где и какве ~ће црква и народ иконе куаовчти него код кога %е друштва осигурати своја здања, па кад се у овом последњем могло постићи, да су сва здања осигурапа код једног друштва, тако исто и још лакше иоетићи ће се п оно прво, а то мора бити, док је још време. Нађе ли се згоднији начин од овога, још боље! Сад је време да нротонресвитери обилазе своје округе, иа том приликом нека сваки добро . промотри храмове, па где нађе што год ненравославно, — а тога ће сваки наћи — нека заповеди, да се одмах уклони, а свештеника пајстрожије треба позвати, да добро пази, да се од селе пе уноси у цркву, што јој пе приличи, нити да скрпва такове ствари приликом посете више духовне властн, јер је у томе случају свештенпк схизматик — а таквога треба ли шити чина и званија. Још једном апелујем на нашу вишу духовну власт, да у овој ствари што нре сходна унутства и наредбе изда, а протопресвитери, да поеле обављених носета о овој ствари консисторији извештај иоднесу. У Десци, јунија месеца 1893. Јован Гавриловик, свештеник.