Srpski sion

' С тр . 624.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39.

Цвлокугтим стратегичиим ннањем својим у саоменутом делу доказао је. да је библија темељ релиђије тако ч&рста, да је ни данашњи ботати проналасци не моту разорити, да је дакле сваки даљи иаиор узалудан. Катастрофа је наступила, — већина се осветила, заплет је решен, — данашња наука није победила библију. Библија није иостала рушевином, из које би материјалисте искоиавали само аитичке и литерарне вредности; она има и авторитативну снагу, Светим Духом надахнуту, и то јој нико ие може одузети. Књига ова оиоменула је уједно многе, да не подхрањују тако неправедно, без дубљег иснитивања, данашњи религијо-фугални нравац, јер ће у претераној тежњи да ум свој обогате, срце своје занемарити. Али тада ће се иснунити на њима оно: „тснШ т 8су11ат сирјегт у И нгс СћагуђсИт" — они без срца никад се неће приближити савршенству. Дело ово има и драгоцене литерарне вредности. Одликује се темељитом студијом, дубоком медитацијом и згодним рефлексијама. Демонстрације су му иластично јасне и исцрпљене. Метод побијања није саркастичан, ни сувише строг, него по карактеру нредмета озбиљан и благ. Стил је доста лапидаран, пун прецизије. Свака је реч есенцијалан део реченице, што иреводиоцу доста главобоље задаје, а -свака реченица је битан део главе. Свака је глава заокружена целина, али све укупно не парализирају се међу собом, но чине комплетну хармонију, из које један тон најјаче пробије извађање темата. У краћем делу „ВЉНбсће ВћбрГип^з^еасМсШе" стил је популаран, што свакојако много донриноси да се олакша умор, којим иас садржииа умара. Реченице су саоијеније, но не оомбастички набацане, него логично састављени иериоди. Па ко беше тај корифеј, коме треба да благодаримо за ово дело? То је један од оних људи, на чију колевку све музе и грације богате дарове своје излише! То је један од оних једанаест умних научењака, који се најодлучније борише иротив ватиканског ко.нгреса! На његовим атлас-раменима почивала је дуго времена црква старокатоличка. То беше Др. Фрања Хенрик Ра,јт, који се родио 4. декембра г. 1825. у Брилону у Вестфалији. По промислу Божјем г. 1849. ступио је у чин свештенички и неколико година служио као каиелан у Келну. За тим је постао професором: старозаветне ексегезе на католичкој богословији у Бону. У покрету старо-католичком буде екскомунициран, те је морао катедру оставити. Од то доба живео је као поп старо-католички и најјачи стуб цркве своје. Како је мислио и осећао овај знаменити муж, најбоље ћемо видети из самог дела његовог. Данас вам износим једну главу у преводу из скраћеног дела „ВЉНвсће Всћорћш^в^евсМсћЈе". Држим, да ће то дело бити за иас од превелике вредности. Ми смо још народ у младићком добу; море наших мисли и осећаја узбуркано је и ври, и ми морамо ваљаних средстава тражити, да се на то море навести можемо. Код старијих народа ово је море понајвише мирно и безопасио. „Богиња разума" у Француској дигла је олуј, но брзо се стишала и пала на жртву еванђелској истини. Али одјеци вапаја њеног још се чују код нас и сиренском хармонијом многе душе за собом повлаче. Пазимо, јер и најмања кан отрова може читав организам да отрује! За то приступите сви верни овом читању, и добићете јака оружја; сви окужени сумњом и невером, и уверићете се; сви узнемирени, и добићете мира; сви гладни и жедни, и наћи ћете здраве хране! * * * 0 створењу света. Познато нам је, да се често говори, да нроизводи ириродно-научних испитивања, која се подузимају у наше доба са великом ревношћу и успехом, стоје у опреци са оним, што библија учи о створењу света и о некадашњој иовесници земље и људи. Задатак је овим иретресањима да докажу, да је та тврдња неоснована, да учење у библији, ако се иравилно схвати, не стоји у оиреци са ирави.м и утврђеним ироизводима ирироднога исиитиеања, и да се све, што је ириродна наука за истинито доказала, може усвојити, а да се не мора наиустити веровање у истину библијскога учења.