Srpski sion

Бр. 39.

финидија рекло још и то, да је „чувар верскога фонда владалац — управа, нување и уиотребљаваае истога за свештенство и школу, на што је он једино и опредељен, зависи ли од његова располагања." Реформа пак та састо.јала се у главноме у том, што је од свих 9 манагтира остављено еамо још 3 : Путна, Сучевица и Драгомирна, са по 25 калуђера. Епископу, консисторијалному особљу и монаштву буде илата одређена из верскога фонда. Пређашњих 289 иарохија буде сведеио па 207, а издржавање цркава и њихово снабдевање иренесено на иоседнике дотичних добара, као црквених патроНа, и на парохијане. За издржаваље душестаратеља би одређено свугде до 40 ланаца земље из доминнјалнога добра, и, иоред штоле, још но два дана роботе од сваке парохијалне породице. Администрацију тога фонда води од 1786. па до данас бечка влада. Економски органи добмра верскога фонда, које је влада наименовала, стајаху дуго нод управом и надзором финансијске дирекције. Но 1870. би за та добра створена засебна економека управа. Административни органи почеше своје делање продајом свих имања, што лежаху у Молдави, на и неких у самој Буковини. У економији тих добара би с иочетка примљен систем самосвојнога обделавања; но како се у току година показало, да тај систем слабо користи, нгга више, да је било година, када се тим иутем штетовало, буде заведено издавање земље под закуц. Свеколико имање верскога фонда буковинскога износи 411.512 ланаца немље, крај многих других неиокретнина н готовине од шест милијуна форината! Годишњи приходи пзносе до иб мил"јуна * Саопштивши то неколико важнијих иодатака о данашњем огромном верском фонду буковииском, дај да се вратимо започетој историји чериовичке бпгословије. Ваљало је дакле — ту смо стали — из ирихода верскога фонда у ирвоме реду подићи вал.ано богбсловско училиШте. Но нриходи беху у своме зачетку, дабогме, малени, а да би се из њпх могла издржавати каква достојна богословија. Није се имало куда — морало се задовољитп п с мањим. Митронолит карловачки, коме је, као што знамо, данашња буковинска

митрополија принадала „у духовиим стварима" од краја XVIII. века на све до год. 1873. — он нека се постара за ког свешгеника, који ће доћи тој школи за учитеља; плата ће му бити — 123 фор. а. вр., уз то слободан стан и за дрва 24 фор.! Али тешкоћа за карловачкога митрополита, да нађе згодна чавека за учитеља тој школи, не лежаше толико у тој премаленој награди за тако тежак посао, колико у томе, што он у целом свом клиру не имађаше човека, који би знао био добро „молдавски" (како су тада називали румунски језик у Буковини). Како нак овде беше нужде превелике, то затражи гроф Хадик, председник дворскога војнога савета, да митрополит без обзира на то пошље кога тамо, јер ће, рече, какав иначе ваљан човек временом већ присвојити тај језик, те ће већ знати користити своме задатку. После дужега тражења, нађе најзад митроиолит (беше то Мојсије Путник) човека, који, истина, не нмађаше никаквих виших школа, али је ипак знао онолико, колико му је требало, а уз т'о је још и у банатскоме Петрову Селу, где је неко време био нарохом, научио био нешто и румунски. Звао се тај човек Данило ВлаховиИ, а био је тада јеромонах и намесник манастира Ковиља.* Њега дакле предложи ми* Да наведемо и ми одговор Митрополита Иутника Хадику. СагЈошЈсг с/еп 16. Јапиагу 1786. Ап 8е/'пе (Јез Неггп НоЈКг!вд8гаИ18 Ргае81с1еп (еп'з Сга/еп V. НасНк ЕхсеНем. КасМет аиз Ап1а88 тетез посћ ипкегт 25. Јипу 8куП Уе1егЈ8 ап с1еп Викколутег Пеггп ВхзсћоГеп Ш14 <1ег Аеивзегип^ ег!а88епеп Ап1\лгог1;8сћгеЉеп8, Ла88 јепез Ое18<Псће8 1псНу1&иит, \уе1сћез т сНевбеШ^еп Ое^епс1еп аибШкН^, сПе Сап(Пс1а1;еп Де8 ЛУеИрпе81;ег8-81;апс1е8 111 (1еп Викко\утег Ве/лгк 1п (1епеп пб1;ћ1^еп пасћ с1ег Нбсћб1еп УогвсћпЛ егГогс1егНсћеп ЛУ188еп8сћа^еп ги ип!егпсћ1;еп \уаге, (1игсћ сНе ХЈплУ188епће11; <1ег Мо1(1ат8сћег. Вргасће уоп бо111апеп ХЈп1;егг1сћ1 ;ег8 -Ат1;е аћ^ећаИеп \У1Г(1, Еиег ЕхсеПепк т1Це1б Носћ^пасН^ег ХибСћпЛ уот 15. Ос1оћег 1785 т1г г!еп ћоћеп, (Пе ћаМ^е АћбсМскип^ пасћ Викко^ша еЈпег <1ег^1е1сћеп ^иа1Шс1г1;еп Регбоп, ип(1 сПе <1агићег тШћех1епс1е КасћгЈсћк уоп с1еп сПебШН^еп Ег1'о1^ ће1геИ"еп(1еп АиПга^ аиз Леи Ве\уе^игбасћеп га егбЊ1еп §егиће4 ћаћеп, (1абз 1п <1ег Викко\У1па луоћ! ипкеглујебепе ^етбШсће Регбопеп ^апг ипс1 ^аг тап^е1п, ипс! Дабб е!п бопб! ^ебсћ1ск1е1 Мапп 81сћ 1П етег 7ЈеИ 1п Лег МоШаиЈбсћеп бргасћ 1е1ећ1; ип1егг1сћ!еп 1а88еп ипс! Шг (Ие 2икипН штег посћ шећг ћгаисћћаг тасћеп \У1Г(1. 8о ћаће гшсћ, ит (Иезел ћоћеп ип(1 Шг сПе Виккотпег РГагг^егбШсћкеИ; тсћН^еп АиНга^ 1*11 с!еи ^ећбп^еи УоП^и^ ги ћпп^еп, аи!' с1аз тб^Псћз^е ћеб!геће1, еЈиеп с1ег^1е1сћеп Маии аи8ии11п<1еп, \\1е ииг аисћ \\игкНсћ ^е^1иск(. е1пеп ОеЈбШсћеп с!еб К1о81егб Ко\'П1у Васбег ЈЛоесез,