Srpski sion

Б р . 45

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 715.

Ео створи те сг.с живе створове; ко им одреди стазе, путеве?! * Јеси-л видео кад да гори лбд, да рибу вода, челу створи мед; ил слеп окатом' нут да кааује ил мртав мртвом живот дарује?! * Па какву веру мис'о уноси у бесмрт-душу смртна човека? да-ли се душа телом поноси, ил телу гроба једва дочека? — У смртном телу смртна мисао у тајној сили види вечиту: Ћ к о звер је човек млеко сисао . . иочетак овде . . свршетак му ту"/ •л- Ал камо ока да летне за час на путе оне — праху незнане, куд душу силно мами силан глас, чим у њој зора свести огране; 'кад осети се ништава нам моЛ пред страшном силом вечне природе, које нас руке к спасу приводе ? . . — Смртан од смртног . . тражиш-ли иомоИ ?! — Високо тамо —- изпад свега тог' што смртиом оку живи надоглед 4угаи се самој силни јавља Ђог: свемоћпи Отац — вечпи „старац" сед! У Вршцу 1893.

ИСТИНА БИЋА БОЖЈЕГ. Од Макарија, митроподита Московског.*

. . . Кад тело падне у поноре зла са мртвим прахом жив се сроди ирах и блато падне на светао лик, и човек сазна да је мученик: какав га теши то потајни глас, откуд извира виру утегином, у живу вечност што претапа час и трен живота у свемиру том?! * Није-ли душа летом летнула, немоЛи својој да потражи моћ, у данак свој — у грешног тела ноЛ за часак с пута земног скренула? * И што је телу не достижно, гле достиже душа , к'о сродни атом! И, утешена од свог Творца, гре да спасе тело — Творцу свемоћном. * И сад се немоЛ моЛи предаје: коначност служи знаној вечности; за душом тело трв- к сиасењу свом из мртвот лграка к живој светлости! . * * * 0, па полети, летии — искрице божаискот духа, иутем истине: надлети орла, сјајне звездице, и све земаљске слутље, причипе узлети летом к савршенству свом да сиојиш Творца са васељеном!. . Милутин ТроиЋ, свештеник.

у/^г/ а бисмо се уверилп о бићу Божјем т. ј. да заиста постоји Бог, као Оушта,ЈША ство најсавршсније, Творац и Проми^јслилац, — промотримо све оне путеве, који су нам баш ради тога уверења и познања Бога дати : а.) пут предања и историјске вере ; б.) пут сонственог спољашњег испитивања и

контемплације; г.) најпосле особити пут и нзјбољи — пут благочастива живота. I. Историја нам у томе даје три врло важна појава. Ирво, што су људи од почетка векова у свима степенима свога раувића и дивљаци и слабо образовани и најобразованији свагда нри-

* Введеш« иђ правоелавное богоеловЈе. Ивдаше патое. С.-Петербурга. 1884.