Srpski sion

С тр . 716.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 45.

знавали биће Бога, ма да су били са свим раздични у својим иојмовима о њему. За древие народе сведоче најученији мужеви Грчке и Рима: Платон, Аристотело, Епикур, Сенека, Цицерон, Сексто-емнирик и Плутарх, који су се сви као што је познато — служили тим доказом бића Божја. 1 „Погледајте на лице земље, говори на пример Плутарх — ви ћете наићи на град без науке, без сталежа; опазићете људе без сталних домова, који не знају за новац, који немају појма о лепим вештинама; но нећете наћи ни једнога људског друштва, да не ве РУЈ е У божанство". А ако су се у неких древних иисаца неки народи називали кад што п безбожнима, као Гали 2 , то је толико значило, да ти народи нису признавали богова, у које су веровали сами писци заједно са својим држављанима, или је то долазило од крајне простоте, или је то био плод религиозног фанатизма, зависти и клевете. За народе новијег . времена мало иознате (јер о познатим Европејцима, Азијатима, неким Африканцима и Американцима излишно би било и спомињати) сведоче многи учени путници и испитивачи, који су пребродили мора, нрошли непроходне дотле шуме, горе и нустиње, откривали нове земље и нигде не сретоше људи без икаквот но.јма о божанству. Догодило се до душе, да су при првом новршном испитивању неких дивљака сумњали у безбожност, као код Хотентота, становника Бразилије, Канаде, Антилских острва и других; но после при бољем испитивању ствари, показало се, да и ти народи имају своја вероваља и обреде, нремда са свим грубе 3 тако, да сада сами слободњаци допуштају, да је вера у Бога општа у човечјем роду. 4 Па како да се објасни тај извор вере, која је постојала у сва времена, која је покорила себп људе просге и мудре, која је преживела све обртаје, који се догодише на лицу земље? Зар незнањем људи, који не схваћајући ни

1 РШ. с!е 1е§Љ. Иђ. X. ; Ап84о1. аЛ N100111. Ш>: X, еар. 11; Ерјеиг. — Арис1 вјоегоп. <1е паЈиг. Беог. Ш>. I. еар. 16; 8епес. ер181. 117; 01сег. Тизои1. СЈиаез! и. 13. 8ех1. Ешрћ'. Нћ. 1. ооп1га рћумс. оар. 61; Р1и1агсћ. соп!га Оо1о4еп. Ер1оиг. ра§'. 1125.

2 Цицерон назива их бозбожнима (Ога! рго Еои1е1о, п. 20 е^ зе^и.) тада када их Јулије Цезар (Бе ће11о баШео 1Њ. 13.) црта са свим предане својој вери.

3 Вег@1ег, ТгаИе ШвЈои^, е[ с1о§та1. с1о 1а угадв геН§-. 1он 1. 11, о. 4. аг1. 12. § 1 е1с.

4 Види : Ееашпе с1е 1 Мзкнте с1ез {гасШшпз шога1е8 е1

теП§1еи8е8 сћег (Цуег8 реирЈев, рат М. До 8., Рапа 1825, ра§.

3 оге.

сила ни закона нрироде, који су навикли скоро у свему тражити нека виша суштаства — као што су покушавали да објасне атејисте? Али испитивање доказује, да су у Бога веровали свагда не једине незналице но и људи образовани па и најобразованији, и чим се просвета јаче подизала, тим се боље утврђивала код људи та вера. 5 Да ли страхом пред грозним појавама природе? Али а.) у. таком случају вера би била такође својина само необразованих људи, који не схваћају такове појаве, и б.) кад би страх улевао човеку појам о боговима: то би најпре о боговима само злим; а извесно је, да су се људи клањали и добрим божанствима, да је у свих древних народа било много обреда п празновања, која се несу провађала са неким чуством суморности и ужаса, него на против са највећом радошћу; извесно је, да и сада Американскп дивљаци, у време својих празника, изражавају ту своју радост свирком, игром и т. д. Да ли обманом „жречева" ? Но биће жречева већ условљава б0ће вере и богослужења. Да ли хитрошћу државника, који опазивши, да страх од богова најбоље укроћава слободоумље народа и да би их могли одржати у нокорности, побринуше се, да укорене у људе тај страх? Али историја одговара, да је мисао о Богу и вера старија у човештву од сваког политичког устројства, 6 и да те мисли прећв није било код људи: како би се могли државници њоме користити за своје сврхе? Не, све што год би могло измислити слободоумље за то, да објасни у чудновату сагласност народа у признавању врховног суштаства, све то ништа не објашњава. 7 Остају само два проста и природна тумачења, која су ирихваћали свагда људи, који здраво мисле: та, толико стара и тако свеоишта у човештву вера у божанство или је као неки инстинкат наше духовне природе, и отуд у нас стављена самим Творцем, заједно са другим најплеменитијим потребама; или има почетак у првобитном откровењу, којега је удо5 Иетинита је изрека .једнога Фи .чосоФа (Бакона Веруламског): 1еуез ^изШз ш рћДозорШа шоуеге 1ог(абзе розбе а<1 аНшзтит, зес! р1еитгез ћаиз^из аД геН§1опет геДисеге. . . Бе аи§:ш. 8о1еп4. 1Љ. 1. 5 Оп§те с1ез 1о1з, с1ез аг!б е! Ле8 бсјепеез, рагЈ. 1, 1Љ. сћ. 1. ' Подробнија оировргакања тих мисли могу се наћи у богословском речнику Бержера под речју : КеН§кт.