Srpski sion

Бр. 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 717.

стојио Бог наше праоце на скоро после створења њихова, од којих се. после са свпм природно заједно са распрострањењем рода људског распространила она ме!,у свима њиховим потомцима — што би у осталом само по себи немогуће било, када већ основ за ту веру не би лежао у суштини нашега духа. Друга појава, коју нам историја преставља, .јесте најстарије иредање, да се некада сам Бог јављао људима, говорио с њима и научио их вери Јасни трагови тога предања, које је за нас у свој чистоти сачувао богодухновени законодавац јеврејског народа Мојеије (Бит. гл. 1. 2. п 3.) налазе се у свих народа земнога шара, како древних тако и нових 8 . Откуда онда тога вечитог предања у целом роду људском, ако се у основи његовој не би претпоставио фактичан догађај ? ... . Ето новог сведочанства о Богу целога човештва! Трећа појава — то је низ чудотворних дела у цркви старозаветиој и новозаветној, особито при уређењу ове последње. Истинитост ових дела историјска и философска непобитна је. 9 Међу тим она превазилазе и силе и законе природе те отуд морају претиостављати узрок, који је виши и јачи од природе и има над њом пуну власт, т. ј. морају нретпостављати биће највишег Суштаства, Творца и Владике васионе. 8 Овај предмет пропраћен је од многих аиологета хришћанеких. Види: н. пр. ОгебсМсМе Дег Ке%. СћпвИ уоп 81о]ђег§. Тћ. 1, В. IV. нпс) V. 8е14. 340— 405. \\ ? јеп 1817. 9 В1ди: Макарш: ЈВведен1е §§ 61. 71. 74. Н8100. 104.

II. У видљивој природи налазимо два јасна доказа за биће Божје. Ми видимо ирво, да су све ствари у свету случајне: јављају се, измењују се и пролазе. Све се мења у материјалном свету по самом својству материјалних предмета, који су сложени из делова распадљивих; све се мења у свету духова ограничених, по самој ограничености њихове природе, сила, способности и деловања. Отуд је и цео свет случајан и значи, да није од вечности, а без умње има свој ночетак и добио је своје биће од некога. Јер кад би ми далеко у мислима и протезали ланац суштастава и појава случајних, ограничених, идући од учинака к узроцима, ми никако не можемо терати до бесконачностИ а морамо се где било задржати и положити почетак. Па ко је даровао биће свету? Без сумње не сам свет кога још није било. Случај — пуста реч...! Отуд јесте изван света — и разум је неизбежно дужан допустити то — Суштаство не случајно, него безусловно, вечно, самобитно, најсавршеније, које је и даровало биће свету. Трагови тога доказа могу се наћи у Слову Божјем, на нример у следећим местима: Јов. 12., 7.-11; Ис. 40, 26 и др.; још боље у св. отаца и учитеља цркве: Јустина мученика, Кирила Александриског, Јована Дамаскина и других. 10 10 Јустин: Разговор с Трифоном гд. 5. Кирил Алекс. 0 Тројици 1, 3 ; Дамаск. Тачно изложење иравосл. вере књ. 1., гл. 3.

(Свршиће се) *

ПОВЕРЕНИЦА ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ИРЕУЗВИШЕНОМ ГОСПОДИИУ ГЕОРГИЈУ БРАНКОВИЂУ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ од сто десет најстаријих Срба од 50 до 90 година у Бачком Петровом Селу. Ваша Светости!

а ]смерниЈе потписани, ми иајстарији људи у Бачкоме Петровоме Селу, „ми Сј)6и старога кова, који смо изучили стару школу и то сриску православну, у којој смо се научили: Бога се бојати, старије поштовати, веру и народ-

ност

своју изнад свега љуоити, и оораз свој * српски као зеницу ока чувати, ми, које није окужила несрећна наука нове школе, кој"н веру гази, народност пе признаје, која не ноштује ни сама себе ни друге, по којој је син старији од оца, ђак од учитеља,