Srpski sion

Б р . 52.

„СРПСКИ СИОН^

С тр . 831.

себи, као о духовном оцу њихову, еоји их је обратио у хрипЉанство (I. 6 и 11 : „еказ$к> ка/их вратТе Благок^кствоканТЧ Благок^кфенноб Ж За тим у Ш. 5., а најбоље у IV. 11., 13., 19. Ови су последњи стихови врло важни, јер из њих излази друга чињеница, да Павле није посетио Галаћане ни једанпут од времена, кад их је обратио до писања ове иосланице. „ЕН^ ст^к, гак№ за не/иофк ппоти Еаагок-ксти^х ка/их иерк^ке" (13.). „Чадца лшја , и/ииже паки ко = л-кзн8к>, дондеже коижразнтсА Х^Тстосх ко касх". (19.) Реч „Њрк'ке" (то тгрбтгро^ С а одређеним артиклом) и реч „паки" ( тсс О лу ) обе су употребљене овде емфатично (с нагласком). „Дечице моја, коју опет с муком рађам, док Христово обличје не буде у вама". Слика ова је дивна. Он говори Галаћанима као мати њихова, да је при обраћању њихову трпео муке, које трпи жена у порођају. И сад но други пут трии исте муке, кад их по ново рађа нокушавајући да их приведе натраг истинитој вери еванђелија. Мекнајт (МасшдМ). То тгрбтеаоу — перк-к« (иређе, кад сам вас обратио) у свези са т . уХ < м — паки, изгледа ми да садржава у себи, да Павле није посетио њих у простору времена од њихова обраћања и времена, кад је ова посланица написана. Ово се потпуно слаже и са правилно схваћеним местом у Делима Апостолским, где се говори о одношају Павла с Галаћанима. С оним нак, што Павле назива себе њиховим духовним оцем, не би се могло сложити то, да је још ко год осим Павла имао удела у обраћању њихову. 2.) Да се свети Павле при обраћању њихову морао бавити код њих дуже времена, јасно је из његових речи у IV. 13.—15. То је било онда, када је он боловао од неке телесне немоћи; они прихватише његово учење са одушев.Ђењем и благодарношћу, држећи се за сретне, што имају такога учитеља. Шта више, њихово одушевљење беше таково, да су били готови учинити сваку жртву за њега. Све ово садржава или боље рећи захтева дуже време, да се овако што може постићи, него које је Павле код њих провео доцније, када их је посећивао. После тога, када је Варнава одвео Павла у Антиохију, његова служба за неко време нема

носла са Галаћанима и ја их према том остављам за то време. Од прилике три године по том Варнава и Павле буду послани од Духа Светога на први свој апостолски пут. Прво оду на Кипар, па оданде у Пергу памфилијску, из Перге у Антиохију пизидијску, где је Павле ироповедао по зборницама Јудејима и побожним језичницима. Из Антиохије оду у Иконијум. У Иконијуму језичници и неверни Јудеји дигну заверу нротив њих и они ради сигурности уклоне се у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову и ту су проиоведали еванђелије. (Дела Ап. XIV. 6., 7.) Неки мисле, да су Навле и Варнава у то време свога путовања обратили Галаћане. Ово тврди Мекнајт, а усваја и Хорн (Ногпе). Да то не стоји, доста је да напоменем, да су Павле и Варнава у бегању свом из Иконијума у Листру и Дерву ишли у правцу са свим противном од онога, који би их одвео у Галатију. Читава тврдња ова оснива се на нетачном разумевању оригинала. У оригиналу стоји: „хатгфиуо^ та? тт)? АихаоЛисттра^ х*1 ДерР^, т уј V тс г р ( со р ° V"; у енглеском пак преводу: „Тћеу Пес1 1п1о Гуз1га ап<3 Вегће, сШез о! Гусаоп1а ап<1 ип1о 1ће гедгоп 1ћМ ИеЛћ гоип(1 г/ЈјоиЈ, апс! 1ћеге 1ћеу ргеасћес! 1ће С-обреР^. („Они нобегоше у Листру и Дерву, градове ликаонске и иредео , који лежи около њих и тамо проповедаху еванђелије"). Овај превод, у колико сам ириметио, је једини, у којем се ова нетачност налази.* Из Листре .,Јду у Дерву, одатле оиет у Жистру, Иконијум и Антиохију. За тим кроз Пизидију у Памфилију, Пергу и тада у Аталију. По том одпловише кући у Сирску Антиохију, свршпвши тим свој први апостолски нуг. * Тромели.јус у свом преводу са сирске верзије иише с иоља (тагЈ ;о): „еоп&^егип^ ш стШез Епкаопјае Бувкгат е4 Бегћеп ра§ов, зип(; оћ-са еаз". Вредно је споменути и то, да, ма да се Мекнајт трудио да докаже, да су Павле и Варнава ироповедали овом придиком Галаћанима, на другом месту тврди, да то не беше први пут проповедања Иавлова Галаћанима. Он вели: „Држим за умесно закључивати, да је Павле после тога када је нослат био у Тарс, да избегне гневу да Је у Јерусалиму (Дела Ап. ix. 30.) одлазио из Тарса, где се бавио неколико година, у Фригију и Галатију и то наскоро после оног виђења у заносу". Рге! 4о Сга1. §• 2.