Srpski sion

С тр . 14.

високопреосвећени житрополит дрногорски Митрофан Ван са многим свештеницима. — Од како кнежевина Црна Гора ужива благодети мира, од то доба иочела се у њој развијати живља радља на, културном пољу, те се све вииге подижу просветни храмови цркве и школе. Нашим претплатницима. Ма почетку нове године позивамо овим још једиом све наше мретплатнике, који су нам дужни претмлату на „Сриски Сион" за год. 1893., да нам је што пре пошљу. И ако смо до сада многе опомене слали дужним нретплатницима својим, на жалост констатовати морамо, да је то врло мало вредило, јер још увеи имамо толико дужника за нретплату, да би зазорно било и бројем их а камоли иоименце износити на јавност, јер су то све угледне општине и свештеници на бољим иарохијама. „Српски Сион" као званични орган српске митрополије, у свом званичном делу, даје општинама као органима наше народно-црквеие автопомије директиву и упутства за деловање им те им је с те стране неопходан и без њега не би ни могла ни смела бити ни једна наша ошптина. Свештенство пак наше, осим што је ио дужности и иоложају своме дужио да прати у свему развитак автономног народно-црквеног нам живота, чему служи званичан део листа, у незваничном делу може иаћи за се доста хран.е за развитак умног видокруга свога и пастирске с-лужбе своје, те и оио не би ии могло ни смело бити без „Српског Сиона". Али на жалост тек ако су једна трећина оиштина а толико, ако не и мање, свештеника претплатиици овога листа, па и ти су у плаћању тако неуредни, да нам је збил.а зазорио то и констатовати, и после толиких опомена неможе нам се замерити, што у овом благом облику ту жалосну истину износимо. Материјална страна не може бити разлог неплаћању и недржању листа, јер 4 ®ор. је таква цеиа, коју сваки човек од реда нлатити може а тим нре општине и добро дотирано свештенство наше; узрок је томе онај оишти немар и нехат ирема свему ономе, што у иас стоји нчд личном користи, и гито је у стању код пас најлеишо) установи и највреднијој иојави кореи иодгризати, док се не сруши и не свали. И онет велимо, нека не буде замерено администрацији овога листа, која своје обвезе тачно

бр. 1. врши, што још једном овако позива своје претплатиике, да свој дуг иснлате те да их може уврстити у иретплатнике и за годину што иде. Приликом овом молимо и оне наше претплатнике, који су новац за иретплату „Српског Сиона" за год. 1893. иослали Књижчри БраИе М. ПоиовиАч, да нам то јаве, те да ми тај новац од књижаре инкасујемо, пошто је иста књижара новац од више претплатника наших, који су иреко ње нами новац слали, задржала и за то се исти још увек као дужници воде, а друкчије не може ни бити, јер администрација овога листа ниј.е примила новац. У Н. Саду, 30. децембра. 1893. Администрација „Српског Сиона". Молба ради прилагања на фонд за свештеничке удовице и сирочад горњокарловачке дијецезе. Познато је, да је Горњо-Карловачка дијецеза но броју народа најјача међу овостраним епархијама наипш. Познато је и то, да је народ са свештенством те наше енархије еиромашнији него народ икоје овостране дијецезе срнске, јер судба га је настапила у ове крпш и голијети, ђе не годи шеници бјелици нити прија виновој лозицн — ни из далека онако, како-то годи и прија у иитомом Сријему, равној Бачкој ил' плодном Банату. Па инак при свему томе познато је и то, да се већ од више година, јамачно с разлогом, не само мисли, него п јавно говори и нише, да је дијецеза Горњо-Карловачка нреставница будућности овостраног Сриства, јер веле, да показујемо животне снаге. напредујући бројно п рађајући по неки таленат, који кад се у прилици развије, кадар је послужити на дику и корист Српству, отаџбини, Словенству, на. и човјечанству. Свештенство тога крјеиког и даровитог народа Горњо-Карловачке дијецезе, дотираио далеко слабије, него у икојој овостраној дијецези, учинило је ио својој милој могућности нешто, да колико толико обезбиједи житак своје сирочади и удовица, па да се онда тим волшије и искључивије може посветити стражарењу Православља и Српства на овим нашим изложеним крајевима. Али не може само учинити Бог зна пгга за спгурност сирочади своје, не може од своје оскудице смоћи толико, без номоћи нојединих одличника српских, без помоћи народа из кога је никло, и коме је сву своју душевну снагу посветило, — иа

„СРПСКИ СИОН."