Srpski sion

г >р. 3.

,СРПСКИ СИОН."

Стр. 47.

својег ивагва и положаја. Нае је у Хрватској и Славонији нреко 700.000 дупта, народ натн врши савесно и лојално све своје грађанске дужности, и онда је и право и здраво, да код владе има, стално, способно и угледно старатељс-тво за иослове своје цркве и своје тпколе и нар. цркв. автономије у ошите. Ми овде пагласисмо ову потребу, а до наших је мерОДавних кругова да пораде својим путем и начином на њепом остварењу. Овде хоћемо само толико да помснемо, да је за оног старател.а пеонходпо нужно, да се за свој иозив спреми у великој школи наше врховпе автономне управе. * Пок. И. ТшриЈ. радио је још као млађи човек и на књижевном пољу. Производи тог његовог рада налазе се у Поповићевој „Даници", Поваковићевој „Г>или", у „Матици" и по другим тадашњим часописима. С тога је Ћирић изабран био и за члана књижевног одељења „Матице Српске." Но сву ову работу књижевну прстегнуће без сумње други један рад Ћирићев, о ком је писац ових редака слушао и од самог н.ега, да је прибирао материјал, који се иа то односио. То су мемоари пок, нар. цркв. и патр. тајника. Комс ,је зпано, да је у И. Тгирићу била управо оваплоћена наша автономна прошлост; ко уме да свестрано схвати, оцени и уважи значај његова положаја у Тој прошлости, томе пије потребе доказивати, од какве важности и користи ти њсгови мемоари могу бити како за разумевање те наше автономпе прошлости тако и за нравилно схваТање њене и наше будућности и рада пашега у том обзиру. Ти мсмоари, у ко•лико се односе на лица, која еу и даиас још активна, нису, датсако, за јавност; али би била грдна тпт1'та, ако су ти мемоари остали нсиепи-

сани, неприбрани и несређеии, те ако би се ра стурили и ногубили. Губитак отуда пе би нико могао иадокнадити, или бар загладити. * Као човек и члан друштва био је пок. И. Ћирић у сваком обзиру на своме месту.. Као супруг и отац био је једпако примерап и узорит у сваком обзиру. Као нријатељ доказивао је пријатељство својс делима, чиме се битпо разликовао од модерних пријател.а, који су и ту велики на речи. У друштвеном опхођењу био је пун такта, обазрив и предусретљив и пријазап нрема свакоме. Није изазивао, а још мање вре1)ао, али је с достојанством парирао сваки продрзл.ив или иодмукао насртај. Праштао је радо личне увреде, али је био строг према грешницима против интереса цркве и парода. Помагао је у своме ноложају сваку нравичну ствар, па и тамо где због којег му драго разлога није било помоћи, знао је то дотичпима са пуно штвдше саопштити. Савестан и тачаи и вредан као што је сам био, тражио је као стареншна чиновника у средишту наше автономне унраве, да сви скупа и сваки на носе исто такав буде. У том обзиру сећамо ее како је пок. нар. цркв. тајник, кад је о евечапом обеду у почаст посвећења високопрсч. епископа Михаила присутии заповедштк тврђаве Варадииа његовим, тајниковим заслугама одао признање, како је он тада у одговору својем нагласио, да је он као автономни војник себе у животу вазда руководио јеДним осећајем: савссним вршењем послова својега положаја и позива, а то да пије заслуга него дужност сваког јавног работника... Као такав автономни војник иработник живио је и делао пок, И. Тгирић до потоњег чаеа својег ио цркву и народ и нашу нар. цркв. автономију пуно заслужиог живота. р- у.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Седнице епархијоке управе бачке.) У попедељштк 17. јануара о. г. држаће се у Новом Саду седница еачржијскпг административног одбора, а у уторак 18. јануара седнцца еиаржијске консисторије. Уједно ће у уторак носле нодне ижати свој

састанак и одбор, који рукује фондои за свештеничке удовице и сирочад у епархији бачкој. — (Напредак православља.) У 46. бр. овога листа од проптле године јавили сжо да је у Сирији иет хиљада Араиа нреиио из нротестанске вере у православље, врлим заузимаљем антијохијског иатри-