Srpski sion

Бр. 3

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 37.

А те своје отворене ране лечио је и тешки терет ропетва одлакшавао је народ срнски сећањем на славну своју нрошлост и челичио се помишљу на свог просветитеља и научитеља св. Саву. А ево и данашњим даном васколики народ српски челичи се науком његовом, храбри се саветом његовим, и за све то одаје му хвалу, славу и благодарност. Ево смо се и ми, браћо, у тој љубави и данас сакуиили, да се у школи, којој је у Српству светитељ Сава иочетак био, поучимо свему, што нам је нужно за живот, за будућност; сакупили смо се, да одамо достојну пошту светој сени и великим делима нашег Светитеља Саве. Но није ми намера да вам сада причам о величини и господству његова порекла, нити да вам казујем врлине његове младићке. Редак је ко не зна, како је презрео господство и сласт и обљубио смиреност и испосништво, како је одбио круну и царски сјај, а примио ризу и иошао путем тесним, а.Г који га одведе у иространо царство, у рај вечити; како је одбацио царски жезао и маишо се за бројанице скромна калуђера; како је напустио сјајне дворе оца господара и заменио их иростом избом горска самбстана. 0 свему томе нећу говорити, већ сам рад, да вам рекнем коју данас о вааштању нашег иодмлатка, да се посаветујемо о напретку њиховом и да вас, ма у иеколико, поучим о врлинама ннања и уме• ња. Па ако се и послушамо, ако ми речи к' срцу примите, онда ћете се ваиетину благодарни показати светој сени нашега просветитеља Саве, који је са-в живот и све жртвовао за просвету народа свога; који је љубазно и очински к' себи иризивао Срнчад и довикивао им: „прТидите чада, посл^шаите /иже, стра^В Гдшс на^чб касх" и упућивао их да уче, јер у зиању лежи нанредак и благостање. Ал' многи, на жалост, слабо баш хоће о томе да чују реч и најслабије се о томе брину и најмање се старају: како ће подмладак свој васпитати, изучити и нодићи. С' тога је вал>да и тако мало мудрости у свету, што свет слабо слуша оиога, који га жели научити и на добро упутити; с тога је толико порока и греха, што мало ко иде за тим, да сазна шта је добро, што ли је зло, већ онако насумце живи, на зато многи, на жалост, тако рђаво и пролазе. Али ирођимо се браћо оних, који се мудри

граде а лудо иролазе, већ послушајмо се ми, који смо ради добра и напретка својима и свакоме. Основ, браћо, васпитању и мудрости је: „страх Господњи". То је темељ, иа коме се чврсто, без бојазни могу дозиђивати остале обителзи храма — духа нашег. И ко на том темељу зида, тај је, као што Спаситељ рече, „мудар зидар, јер сазида кућу своју на какамену: и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови и нанадоше на кућу ону и не паде, јер беше утврђена на камену." (Мат. VII. 24. и 25.) Страх Господњи је буктиња, која ће им расветљавати стазу њихова живота и неће дати, да им се нога о камен греха спотакне. Страх Господњи је анђео хранитељ деци, који их насгавља на свако дело благо и унућује на пут прави. II ко на другом основу зида васпитање у децу, „тај зида", као што Спаситељ рече, „на песку: и кад дуну ветрови, и удари дажд, и дођу воде, распаде се кућа та страшно." (Мат. VII. 26 и 27.) Пазимо и мудро васиитавајмо децу, јер од тога зависи какви ће бити људи. Не каже се бадава: какав је дететом, онакав је и човеком. Усађујмо у деци љубав према нравди и кстини, ако смо ради од њих доцније врлину да пожњемо. Улевајмо у њих искреност према људма, самонрегорење за светињу, за браћу, за народ; племенитост према сиротама и беднима,- узвишеност над злобом, зависти и осветом и другим иороцима, ако смо ради да нас будућност на-гради са честитим синовима, искреним родољубима и правим и узвишеним добротворима. Пазимо, јер деца су као и восак, па ако у њих салијеш олош, наћи ћеш га у њих и у доцнијим данима, живота њихова, а ако салијеш цвеће и миље, то ће из њих и замирисати, када на огњу живота стану тајати, и биће на радост и дику својима и другима. Родитељи! Не заборављајте, да сте ви баштовани ваше деце, па поступајте мудро ; јер дечица су као младе шибљике, па ако их за времена не надгледате, не окопате и не поткрешете, они ће, кад ностану дрветом, бити неплодни или од рђава илода. А Господ је рекао, да се она дрва, која плода не носе или ако носе рђава плода, секу и у ватру бацају, па ћете тешко и горко јадцковати, кад видите да ваша деца ностају жртвом вашег или ие-